Јован Савин, звани Брашко, фотографисан када је имао седамнаест година.

Савин (породично име Капетанчини), из Каћа, претпоставља се да су дошли преко Банске крајине и Посавине до Војне границе и сматра се да су староседеоци Шајкашке. Прво име које се појављује је Тома Савин, 1734. године. После тога се, као најбитнија личност оног доба за породицу, јавља капетан Аврам Савин, који је био учесник Буне 1848/9. године. Умро је око 1873. Његов најмлађи син Аврам био је ожењен Вуком рођ. Марков. Имали су три сина. Сва тројица су били учесници Великог рата. Жарко је, по причи, био на Галицији. Из рата се вратио без великих повреда. Умро је 1943. године. Богољуб није хтео да иде у непријатељску војску и, да га не би мобилисали, попио је плави камен. Тим чином себи је нанео тешке повреде; изгорео му је део душника. Умро је 1927. године од последица саморањавања, у тридесет петој години живота. Најмлађи брат, Јован, био је распоређен на Источни фронт. Не зна се поуздано где се борио; био је рањен и стациониран у Прагу, а ранама је подлегао 1915. године. Сахрањен је на војничком гробљу у Прагу, по сопственој жељи. Жарко је био ожењен Живком рођ. Јовановић из Мошорина, из породице Агиних. Имали су два сина, Светислава и Аврама, који нису имали порода. Богољуб (Каћ, 1892 – Каћ, 1927) био је ожењен Даницом рођ. Парипов (Каћ, 1893 – Каћ, 1976). Имали су ћерку Драгицу и сина Јована, који су се родили у време рата. Драгица (Каћ, 1914 – Лозница, 1977) је била удата у свештеничку породицу Трифуновић у Западној Србији, за њом су остали ћерка Емилија и син Миодраг. Јован, надимак Брашко (1917–1962) био је ожењен Јулком Исаков (Каћ, 1926 – Каћ, 1999). Имали су само сина Богољуба (Каћ 14.10.1947), приповедача ове приче, који има сина Јована и кћер Милицу. || 1 фотографија

Јован Недић са саборцима