Стеван Илић (1897), отац Небојше Илића, био је мобилисан и послат на Западни фронт. Стигавши у Италију и чекајући битку код реке Пијаве, стао је у посуду са кључалим воском. Посуда са врелим воском било је дуж целог рова, јер се у њих потапало оружје како се не би поквасило при преласку реке. Такав бол раније није могао ни да замисли; причао је да такво што никад, пре ни касније током живота, није осетио. Вриштао је и погнуте главе од бола махнито трчао. Залетео се у стомак официру који му се нашао на путу и од силине удара официр је пао. Кад су му болничари свукли цокулу, са стопала је, као да је чарапа, отпала сва кожа. Однели су га у војну болницу. За њега фронта више није било; његово ратовање је било завршено. Из Италије су га пребацили у Румунију; тад је Западни фронт био већ ослабио. На крају рата, по залечењу, вратио се у Сремске Карловце.

Стеван Кривокућа

Стеван Филиповић (1874-1954)