Стеван Илић (1897), отац Небојше Илића, био је мобилисан и послат на Западни фронт. Стигавши у Италију и чекајући битку код реке Пијаве, стао је у посуду са кључалим воском. Посуда са врелим воском било је дуж целог рова, јер се у њих потапало оружје како се не би поквасило при преласку реке. Такав бол раније није могао ни да замисли; причао је да такво што никад, пре ни касније током живота, није осетио. Вриштао је и погнуте главе од бола махнито трчао. Залетео се у стомак официру који му се нашао на путу и од силине удара официр је пао. Кад су му болничари свукли цокулу, са стопала је, као да је чарапа, отпала сва кожа. Однели су га у војну болницу. За њега фронта више није било; његово ратовање је било завршено. Из Италије су га пребацили у Румунију; тад је Западни фронт био већ ослабио. На крају рата, по залечењу, вратио се у Сремске Карловце.

Стеван Тидилов

3 фотографије || Будислава Зора Кривокућа из Турије 1920. године удала се за Илију Радуловачког. Имала је браћу Стевана и Миливоја, који су били учесници Великог рата. Стеван Кривокућа, Будиславин брат, мобилисан је у аустроугарску војску и послат на Источни фронт. Предао се Русима и стигао у Солун. У бици је био рањен и пренет у француску болницу, у којој је у то време боравио и регент Александар Карађорђевић. За заслуге у рату добио је орден за храброст и „добровољачку земљу”. Кад је, после рата, Краљ Александар I Карађорђевић обилазио Турију, препознао је Стевана и обратио му се. Миливоје Кривокућа (1885), рођени брат Стеванов, такође је био мобилисан у аустроугарску војску и такође се предао Русима. Био је на пробоју Солунског фронта.