Три цртице из ратовања Петра Радана
Добровољачко уверење бр. 33909 од 1929. године, издато 1. јула 1932.
Прича о Петру Радану, српском ратном добровољцу у Првом светском рату. Пошто је Херцеговина као и Босна била окупирана 1908. године од Аустро-Угарске, већ 27. јула 1914. године Петар је мобилисан у аустро-угарску војску. Послат је на Источни фронт. У бици на Карпатима 1914. године предао се Русима. У Русији се активно укључио у организацију Добровољачког покрета. Распоређен је у 3. чету, 3. батаљон 2. Пешадијског пука у оквиру Добровољачке дивизије 16. марта 1916. године. Пре одласка на Солунски фронт, смотру добровољачких одреда у Одеси извршио је цар Русије. У беседи коју је одржао рекао је да никада није видео толико прелепих, поноситих младих људи као тада. Пожелео им је да одбране слободу Србије.
Приликом једног извиђања, Петар је открио групу од пет Бугара, покушао је да им се неопажено приближи али је био откривен. Један Бугарин је кренуо да дохвати пушку па је Петар морао да га убије. Осталу четворицу је привео у Команду. За тај подвиг одликован је медаљом за храброст Милош Обилић. До краја живота, Петар је убијеном Бугарину палио свећу.
Трећи догађај јесте сан који је уснио у ноћи између 5. и 6. септембра 1918. године у коме га жена у црној хаљини пробада копљем у десну натколеницу. Испричавши сан саборцима, ови су то схватили као знак да не треба да излази из рова тог дана. Али тог 6. септембра Петар није издржао ношен неодољивом жељом да што пре види Србију и појурио напред. Бугари су тада припуцали и један од метака га је погодио тачно у десну натколеницу. Пренет је у болницу у Солун где му је спашена нога. Више гелера је носио у свом телу читавог живота. Умро је 1973. године.
Official document
Петар Радан
Recruitment and Conscription
Home Front
Добровољачко уверење бр. 33909
CONTRIBUTOR
Душанка Радан
ћерка
DATE
1914 - 1918
LANGUAGE
srp
ITEMS
1
INSTITUTION
Europeana 1914-1918
PROGRESS
METADATA
Discover Similar Stories
Цртице о учесницима Великог рата из Шајкашке
1 Item
Васа Јовановић (Нови Сад, 13.1.1872 – Доњи Ковиљ, 21.6.1943), тамбураш, композитор, мелограф, музички педагог. Живео је у Београду, а кад је избио Велики рат са војском и народом преживео голготу Албаније. Тешко се разболео и по опоравку се из Драча, лађом Навара, пребацио у Француску, у којој је остао до краја рата. У Француској je написао Слобода марш. За собом je оставио 148 композиција у рукопису и на десетине транскрипција класичне музике. Адика Адолф Моргенштерн (Горњи Ковиљ, 1883 – Немачка, 1944), Јеврејин немачког порекла, трговац. Мобилисан у аустроугарску војску у 4. војни пук, одлази прво на српски фронт, па на руски као каплар. Био у галицијским и карпатским биткама. Tешко je рањeн и у Ковиљ се враћа у инвалидским колицима са Бронзаном медаљом за храброст. Био је ожењен Розом; изродили Јулију и Александра. Током завршних операција 1944. Немци су побили целу породицу. || 10 фотографија
Три брата Савин - очева линија
1 Item
Савин (породично име Капетанчини), из Каћа, претпоставља се да су дошли преко Банске крајине и Посавине до Војне границе и сматра се да су староседеоци Шајкашке. Прво име које се појављује је Тома Савин, 1734. године. После тога се, као најбитнија личност оног доба за породицу, јавља капетан Аврам Савин, који је био учесник Буне 1848/9. године. Умро је око 1873. Његов најмлађи син Аврам био је ожењен Вуком рођ. Марков. Имали су три сина. Сва тројица су били учесници Великог рата. Жарко је, по причи, био на Галицији. Из рата се вратио без великих повреда. Умро је 1943. године. Богољуб није хтео да иде у непријатељску војску и, да га не би мобилисали, попио је плави камен. Тим чином себи је нанео тешке повреде; изгорео му је део душника. Умро је 1927. године од последица саморањавања, у тридесет петој години живота. Најмлађи брат, Јован, био је распоређен на Источни фронт. Не зна се поуздано где се борио; био је рањен и стациониран у Прагу, а ранама је подлегао 1915. године. Сахрањен је на војничком гробљу у Прагу, по сопственој жељи. Жарко је био ожењен Живком рођ. Јовановић из Мошорина, из породице Агиних. Имали су два сина, Светислава и Аврама, који нису имали порода. Богољуб (Каћ, 1892 – Каћ, 1927) био је ожењен Даницом рођ. Парипов (Каћ, 1893 – Каћ, 1976). Имали су ћерку Драгицу и сина Јована, који су се родили у време рата. Драгица (Каћ, 1914 – Лозница, 1977) је била удата у свештеничку породицу Трифуновић у Западној Србији, за њом су остали ћерка Емилија и син Миодраг. Јован, надимак Брашко (1917–1962) био је ожењен Јулком Исаков (Каћ, 1926 – Каћ, 1999). Имали су само сина Богољуба (Каћ 14.10.1947), приповедача ове приче, који има сина Јована и кћер Милицу. || 1 фотографија