Као дјете волио сам приче старијих људи. Некада сам настојао да наметнем тему приповједања, а запиткивао нисам много. Оно што су хтјели саговорници су казивали, а оно што су жељели да прећуте односили су с собом као вјечиту тајну. У сјећању се враћам у красно октобарско поподне 1980. Неколико дана дружио сам се са Петром Јакшићем, рођеним 1892. Тада сам био студент друге године књижевности са доста прочитаних књига и жељом да сазнам што више. А Перица ковач био је честити старина - вредан, строг и правичан. Причао је мало, а мени је казивао што би ретко коме. Ценио је моје родитеље, а и мене пошто сам лијепо говорио о прочитаним књигама. Аустроугарска је 1914. међу многима мобилисала и Петра Јакшића који је тада имао 22 године и био неожењен. Већ у септембру нашао се на ратишту у Галицији. Руска војска извела је снажан удар, већина Петрових сабораца је погинула, а преживеле је заробила руска војска. Руси нису имали ни времена ни стрпљења нити самилости да се замарају са заробљеницима и брзо су их стрељали. Стао је и Петар са својим саборцима пред стрељачки строј. У задњем моменту живота остало им је да се прекрсте и помоле Богу за спокој душе и сјећањем пошаљу последњи поздрав најмилијима. Крстили су се и Православци и Католици. Православци са три спојена прста (истина сви су се крстили са свих пет прстију, јер ако би неки прст фалио нису ни мобилисани у рату), а руски официр зауставио је стрељачки строј. Извео је са стратишта своје православце, Србе - крајишнике, браћу по вери. Тако се Петар спасао са горчином у срцу јер су му саборци Католици стрељани. Као поштеђени ратни заробљеник, Петар је послат на југ Русије код богатог велепоседника који је остао без радне снаге. Тако је Петар на југу Русије дочекао и Октобарску револуцију и грађански рат и кући се вратио тек крајем 1919. Све сам то знао из сеоских прича, па сам настојао да старину Петра вратим у његову младост и време Великог рата. Препричавао сам Крлежине новеле из Хрватски бог Марс припремајући терен за неку Петрову причу. Старац је пажљиво слушао, пуштао мене да причам, а на моје жеље о његовој причи одговарао паузама ћутања. Додуше, чували смо краве у пољу у којем је било више ливада него њива, уз магистралну цесту Грачац-Книн. Зато је прича често прекидана, али у сјећању ми и даље живи Петрова Прича о гњилим јабукама. Кад се Петар крајем 1919. године, са својим војничким ранцем, вратио у родну кућу, сви су се обрадовали, понајвише његов дјед Петар, по коме је и добио име. Заплакао се од среће старац Петар и казао унуку: Е, мој мили унуче, колико сам те пута оплакао, а ти си мене сигурно и заборавио, на шта је унук одговорио: Е, мој дједе, твој унук те никад није заборавио и ево сам ти нешто донио. На то је унук Петар извадио нешто из свог ранца и пружио свом дједу. О мој Боже, лијепе ли јабуке - рече дјед и загризе воћку, па је нагло баци уз повик: О унуче, што ми донесе гњилу јабуку. Насмијао се унук Петар, почео да гули нараџу и рече дједу: Није ти ово јабука, него воћка коју треба огулити, те му је пружио огуљену наранџу. Загризао је дјед Петар сочну воћку са задовољством и казао: Е, сад је добро. Шта ми одма не каза да није јабука. Те октобарске вечери растао сам се од Петра Јакшића уз његов поздрав: Довиђења побратиме, сутра ћемо се поново наћи да наставимо нашу причу. Сутрадан сам узалуд чекао дједа Петра да наставимо причу. Умро је те исте ноћи. Ево причу сам наставио 34 године касније, далеко од родног краја са жељом да нешто сачувам од народне предаје и сјећања на Велики рат. || -

Добровољачко уверење бр. 33909 од 1929. године, издато 1. јула 1932. || Прича о Петру Радану, српском ратном добровољцу у Првом светском рату. Пошто је Херцеговина као и Босна била окупирана 1908. године од Аустро-Угарске, већ 27. јула 1914. године Петар је мобилисан у аустро-угарску војску. Послат је на Источни фронт. У бици на Карпатима 1914. године предао се Русима. У Русији се активно укључио у организацију Добровољачког покрета. Распоређен је у 3. чету, 3. батаљон 2. Пешадијског пука у оквиру Добровољачке дивизије 16. марта 1916. године. Пре одласка на Солунски фронт, смотру добровољачких одреда у Одеси извршио је цар Русије. У беседи коју је одржао рекао је да никада није видео толико прелепих, поноситих младих људи као тада. Пожелео им је да одбране слободу Србије. Приликом једног извиђања, Петар је открио групу од пет Бугара, покушао је да им се неопажено приближи али је био откривен. Један Бугарин је кренуо да дохвати пушку па је Петар морао да га убије. Осталу четворицу је привео у Команду. За тај подвиг одликован је медаљом за храброст Милош Обилић. До краја живота, Петар је убијеном Бугарину палио свећу. Трећи догађај јесте сан који је уснио у ноћи између 5. и 6. септембра 1918. године у коме га жена у црној хаљини пробада копљем у десну натколеницу. Испричавши сан саборцима, ови су то схватили као знак да не треба да излази из рова тог дана. Али тог 6. септембра Петар није издржао ношен неодољивом жељом да што пре види Србију и појурио напред. Бугари су тада припуцали и један од метака га је погодио тачно у десну натколеницу. Пренет је у болницу у Солун где му је спашена нога. Више гелера је носио у свом телу читавог живота. Умро је 1973. године. || || Official document || Петар Радан || Recruitment and Conscription || Home Front || Добровољачко уверење бр. 33909

001 фотографија Константи са друговима у цивилу (у средини) 002 фотографија Константин пре него што је стигао у Русију 003 фотографија из Одесе 004 Новине Словенски југ\n 005 портрет Константина пред одлазак || Мој деда Коста Нинков родио се 1885. године у Бегечу , у Бачкој. У двадесетој години завршио је берберски занат, оженио се и убрзо отишао из села у Нови Сад. Тамо је у Дунавској улици отворио берберску радњу, али како је био авантуристичког духа, после краћег времена је продао радњу и с троје деце из Новог Сада отишао у село Надаљ, где је отворио шпецерајску радњу, бакалницу. То је већ била 1914. година, када и почињу да стижу позиви за мобилизацију из аустроугарске команде. Позив стиже и Кости Нинкову, и он као војник, с пуно својих другова, одлази у рат. Имао је тада 29 година. Нама деци, када смо му долазили у Бегеч, волео је да прича своје догодовштине. Много је волео Русе и био је срећан када се његова јединица, у згодној прилици, предала Русима. Посебно је наглашавао да није била заробљена, већ се добровољно предала, с комплетним официрским и кадровским саставом, негде на фронту. Тако се деда Коста обрео у Русији, у месту Тјумен, или Ћумен, не знам тачно, с оне стране Урала. До Тјумена или Ћумена, где је било много Срба, не зна се како је стигао, али се тамо дуже задржао. Успоставили су неке везе и сазнали о несрећи која је задесила Србију. У њиховим главама је почела да се рађа идеја за стварање добровољачких јединица, ради одласка на фронт и борбе за ослобођење свог народа. То се могло прочитати и из Одеских новина, листа који је штампан у Одеси, а кога је деда љубоморно чувао и нама великодушно показивао, вероватно и због тога, што је у њему била објављена његова слика. Много и веома узбудљиво, причао нам је о Одеси, о некаквом, њему знаном дрвореду, о многобројним војницима итд. Касније, када сам ја боравио у Одеси, стално су ми навирале дедине слике и његово виђење тог лепог руског града. Дакле, деда Коста је био један од добровољаца који су се пријавили за одлазак на Солунски фронт и у Одеси чекали распоред и покрет. Документовао нам је то аутентичном фотографијом из Одесе, где се сликао с двојицом својих другара, добровољаца. У неизвесном чекању за одлазак на фронт десило му се нешто непредвиђено. У ствари, он се разболео од тежег облика тифуса и био одмах смештен у пољску болницу, која није пошла с добровољцима за Солун. Деда је био врло тужан што није отишао на Солунски фронт, али није се имало куд, остао је да се лечи. Одеса се испразнила, добровољци су отишли, а он се после оздрављења, нашао на туђој земљи, без икаквих средстава за живот. У Србију није имао могућност да се врати. Пошто је био занатлија, берберин, покушао је да се снађе, да преживи. Враћа се у Ћумен, град који је више познавао и тамо је берберајом почео да зарађује себи за живот. Брзо се опоравио, али је наишао нови ковитлац: Октобарска револуција. У вртлогу руских маса, вођен својим идејама, прикључује се Октобарској револуцији и са устаницима иде где год је потребно. Занимљиво је да о томе није много причао, а ја сам приметио да то није ни желео, не знам из којих разлога. Тај део његове биографије остао је само њему познат. Деда Коста је преживео и те бурне дане, који су потресли свет, а у којима је био учесник и наставио да живи у Русији. Провео је тамо готово петнаест година. Не знам тачно зашто се није вратио одмах, и ако има неких наговештаја. Писао је из Русије неколико писама, али му нико на њих није одговарао, па је закључио да и не треба да се враћа, да је, чак, непожељан. Оженио се Рускињом Аном, коју је касније и довео у Србију. Рускиња је, у Бегечу, врло брзо умрла од сушице, далеко од свог Ћумена. Старешина јединице Драга Димитријевић је помогао деди Кости да и он докаже своје учешће у добровољачким јединицама и дође у посед своја три јутра плодне земље у Бегечу. Од уштеђевине коју је тешком муком зарадио у Русији и пренео у громби капуту, зашивену између крзна од црвене лисице и штофа, купио је кућу у Бегечу. Када је умрла Рускиња Ана, деда Коста је покушао да своју Катицу и троје већ одрасле деце врати себи, али до тога никада није дошло. Коста се још четири пута женио, али није имао другог порода. Мој отац Душан је по угледу на свог оца, мог деду, изучио берберски занат и држао радњу у истој Дунавској улици. С оцем смо често из Новог сада одлазили у Бегеч код деде, бициклом неких петнаестак километара по прашњавом туцанику. Нарочито смо са занимањем слушали његове приче зими, уз лампу. Деда се сећао многих успомена: о руској зими, о козацима, о добром народу руском, доживљајима добровољаца. Помно смо слушали о тој нама далекој земљи, а ипак блиској због деде који је тамо проживео доста година и преживео многе тешкоће, а ипак умео да те успомене лепо опише. Умро је у Бегечу, 1977. године. || || 46.482526,30.723309500000028 || Remembrance || Констатин Нинков (први здесна) || Одеса || Prisoners of War || Photograph || || Photograph || 61.52401,105.31875600000001 || Prisoners of War || Констатин Нинков || Remembrance || Констатин Нинков фотографисан у Русији || Русија || || Констатин Нинков са пријатељима (у средини) || Констатин Нинков || Remembrance || Photograph || || Photograph || Констатин Нинков || Remembrance || Констатин Нинков фотографисан између два светска рата || || Remembrance || лист Словенски југ || У споразуму са Југословенским Одбором у Лондону састављеном од Срба, Хрвата и Словенаца одлучено је да се покрене у Одеси лист Словенски југ, као гласило свих јужних Словена тада у Русији; лист је информативно-политичко гласило. Текст је штампан ћириличним и латиничним писмом, на српскохрватском, словеначком и руском језику. Садржи вести са фронта и из отаџбине; има књижевне прилоге. || 46.482526,30.723309500000028 || Other || Одеса || новински лист