Надгробни споменик браће Нинков

Споменик Алекси Дундићу, Русија

Добровољачко уверење бр. 33909 од 1929. године, издато 1. јула 1932. || Прича о Петру Радану, српском ратном добровољцу у Првом светском рату. Пошто је Херцеговина као и Босна била окупирана 1908. године од Аустро-Угарске, већ 27. јула 1914. године Петар је мобилисан у аустро-угарску војску. Послат је на Источни фронт. У бици на Карпатима 1914. године предао се Русима. У Русији се активно укључио у организацију Добровољачког покрета. Распоређен је у 3. чету, 3. батаљон 2. Пешадијског пука у оквиру Добровољачке дивизије 16. марта 1916. године. Пре одласка на Солунски фронт, смотру добровољачких одреда у Одеси извршио је цар Русије. У беседи коју је одржао рекао је да никада није видео толико прелепих, поноситих младих људи као тада. Пожелео им је да одбране слободу Србије. Приликом једног извиђања, Петар је открио групу од пет Бугара, покушао је да им се неопажено приближи али је био откривен. Један Бугарин је кренуо да дохвати пушку па је Петар морао да га убије. Осталу четворицу је привео у Команду. За тај подвиг одликован је медаљом за храброст Милош Обилић. До краја живота, Петар је убијеном Бугарину палио свећу. Трећи догађај јесте сан који је уснио у ноћи између 5. и 6. септембра 1918. године у коме га жена у црној хаљини пробада копљем у десну натколеницу. Испричавши сан саборцима, ови су то схватили као знак да не треба да излази из рова тог дана. Али тог 6. септембра Петар није издржао ношен неодољивом жељом да што пре види Србију и појурио напред. Бугари су тада припуцали и један од метака га је погодио тачно у десну натколеницу. Пренет је у болницу у Солун где му је спашена нога. Више гелера је носио у свом телу читавог живота. Умро је 1973. године. || || Official document || Петар Радан || Recruitment and Conscription || Home Front || Добровољачко уверење бр. 33909