Очева линија из Сремских Карловаца | породица Радуловачки
Игњат Радуловачки (1858–1933) je био општински чиновник и судски извршитељ из Сремских Карловаца. Венчао се (1855) Кристином из породице Симин, родом из Србобрана (1862–1953). Имали су осморо деце (Живојин, Марта, Анастасија, Милица, Илија, Василије, Зорица и Георгије).
Најстарији Игњатов син, Живојин Радуловачки (Сремски Карловци, 1886 – Сремски Карловци, 1955) школске 1904/5. матурирао је у Карловачкој гимназији. На студије математике је отишао у Праг. Као суплент (приправник док не положи државни испит) бива распоређен у Вараждин. Након тога одлази у Ужице, где га затичу ратови. Био је учесник балканских и Великог рата. Мобилисан је у српску војску из Ужица и добио официрски чин. Оженио се Зором рођ. Јањушевић (1926); нису имали деце.
Илија Радуловачки (1894–1962) оженио се Будисавом–Зором, рођ. Кривокућа, из Турије, у фебруару 1920. године. Мобилисан је у аустроугарску војску. Био је на Источном фронту, где се предао Русима, те је рат провео у заробљеништву, у Русији.
Василије Радуловачки (1895–1955): рат га је затекао као матуранта Карловачке гимназије, 1914. године. Да би избегао мобилизацију, уписао је богословију (богослове нису слали у рат), коју завршава 1919. године, након чега уписује права у Београду. Оженио се Милицом Плачков из Футога (1925), која је у Бечу завршила девојачку школу.
Марта (1888–1969) је завршила стручну школу; била је кројачица, смер за крој. Удала се 1908. године за Јакова Остојића, тишљера из Сремских Карловаца. Јаков је мобилисан у аустроугарску војску и послат на Источни фронт. Предао се Русима и, у току руске револуције, прешао на страну црвених. Погинуо је у Русији. Иза њега је остало троје деце.
Анастасија–Наста (1890–1986) завршила је стручну школу, шнајдер за бели крој. Удала се 1909. за Марка Поповића (породично име Тадић). Марко је мобилисан у аустроугарску војску и у рату био контузован. Последице су му остале за цео живот у виду проблема са ушима.
Милица(1892) се удала 1912. године за сељака Жарка Петковића из Чортановаца. О његовом учешћу у рату нема података.
Зорица (1899) се удала 1920. за паора Саву Несторовића.
Георгије Радуловачки (1907): након завршене основне школе у Сремским Карловцима, завршио је учитељску школу у Сомбору. Био је учитељ и директор школе.
4 фотографије
CONTRIBUTOR
Будислава Јеленковић
унука Илије Радуловачког
DATE
1914 - 1918
LANGUAGE
srp
ITEMS
1
INSTITUTION
Europeana 1914-1918
PROGRESS
METADATA
Discover Similar Stories
Бабина линија из Турије | породица Кривокућа
1 Item
3 фотографије || Будислава Зора Кривокућа из Турије 1920. године удала се за Илију Радуловачког. Имала је браћу Стевана и Миливоја, који су били учесници Великог рата. Стеван Кривокућа, Будиславин брат, мобилисан је у аустроугарску војску и послат на Источни фронт. Предао се Русима и стигао у Солун. У бици је био рањен и пренет у француску болницу, у којој је у то време боравио и регент Александар Карађорђевић. За заслуге у рату добио је орден за храброст и „добровољачку земљу”. Кад је, после рата, Краљ Александар I Карађорђевић обилазио Турију, препознао је Стевана и обратио му се. Миливоје Кривокућа (1885), рођени брат Стеванов, такође је био мобилисан у аустроугарску војску и такође се предао Русима. Био је на пробоју Солунског фронта.
Три брата Савин - очева линија
1 Item
Савин (породично име Капетанчини), из Каћа, претпоставља се да су дошли преко Банске крајине и Посавине до Војне границе и сматра се да су староседеоци Шајкашке. Прво име које се појављује је Тома Савин, 1734. године. После тога се, као најбитнија личност оног доба за породицу, јавља капетан Аврам Савин, који је био учесник Буне 1848/9. године. Умро је око 1873. Његов најмлађи син Аврам био је ожењен Вуком рођ. Марков. Имали су три сина. Сва тројица су били учесници Великог рата. Жарко је, по причи, био на Галицији. Из рата се вратио без великих повреда. Умро је 1943. године. Богољуб није хтео да иде у непријатељску војску и, да га не би мобилисали, попио је плави камен. Тим чином себи је нанео тешке повреде; изгорео му је део душника. Умро је 1927. године од последица саморањавања, у тридесет петој години живота. Најмлађи брат, Јован, био је распоређен на Источни фронт. Не зна се поуздано где се борио; био је рањен и стациониран у Прагу, а ранама је подлегао 1915. године. Сахрањен је на војничком гробљу у Прагу, по сопственој жељи. Жарко је био ожењен Живком рођ. Јовановић из Мошорина, из породице Агиних. Имали су два сина, Светислава и Аврама, који нису имали порода. Богољуб (Каћ, 1892 – Каћ, 1927) био је ожењен Даницом рођ. Парипов (Каћ, 1893 – Каћ, 1976). Имали су ћерку Драгицу и сина Јована, који су се родили у време рата. Драгица (Каћ, 1914 – Лозница, 1977) је била удата у свештеничку породицу Трифуновић у Западној Србији, за њом су остали ћерка Емилија и син Миодраг. Јован, надимак Брашко (1917–1962) био је ожењен Јулком Исаков (Каћ, 1926 – Каћ, 1999). Имали су само сина Богољуба (Каћ 14.10.1947), приповедача ове приче, који има сина Јована и кћер Милицу. || 1 фотографија