Игњат Радуловачки (1858–1933) je био општински чиновник и судски извршитељ из Сремских Карловаца. Венчао се (1855) Кристином из породице Симин, родом из Србобрана (1862–1953). Имали су осморо деце (Живојин, Марта, Анастасија, Милица, Илија, Василије, Зорица и Георгије). Најстарији Игњатов син, Живојин Радуловачки (Сремски Карловци, 1886 – Сремски Карловци, 1955) школске 1904/5. матурирао је у Карловачкој гимназији. На студије математике је отишао у Праг. Као суплент (приправник док не положи државни испит) бива распоређен у Вараждин. Након тога одлази у Ужице, где га затичу ратови. Био је учесник балканских и Великог рата. Мобилисан је у српску војску из Ужица и добио официрски чин. Оженио се Зором рођ. Јањушевић (1926); нису имали деце. Илија Радуловачки (1894–1962) оженио се Будисавом–Зором, рођ. Кривокућа, из Турије, у фебруару 1920. године. Мобилисан је у аустроугарску војску. Био је на Источном фронту, где се предао Русима, те је рат провео у заробљеништву, у Русији. Василије Радуловачки (1895–1955): рат га је затекао као матуранта Карловачке гимназије, 1914. године. Да би избегао мобилизацију, уписао је богословију (богослове нису слали у рат), коју завршава 1919. године, након чега уписује права у Београду. Оженио се Милицом Плачков из Футога (1925), која је у Бечу завршила девојачку школу. Марта (1888–1969) је завршила стручну школу; била је кројачица, смер за крој. Удала се 1908. године за Јакова Остојића, тишљера из Сремских Карловаца. Јаков је мобилисан у аустроугарску војску и послат на Источни фронт. Предао се Русима и, у току руске револуције, прешао на страну црвених. Погинуо је у Русији. Иза њега је остало троје деце. Анастасија–Наста (1890–1986) завршила је стручну школу, шнајдер за бели крој. Удала се 1909. за Марка Поповића (породично име Тадић). Марко је мобилисан у аустроугарску војску и у рату био контузован. Последице су му остале за цео живот у виду проблема са ушима. Милица(1892) се удала 1912. године за сељака Жарка Петковића из Чортановаца. О његовом учешћу у рату нема података. Зорица (1899) се удала 1920. за паора Саву Несторовића. Георгије Радуловачки (1907): након завршене основне школе у Сремским Карловцима, завршио је учитељску школу у Сомбору. Био је учитељ и директор школе. || 4 фотографије

1 фотографија || Тимотије Нићифоровић (Сремски Карловци, 1886 – Сремски Карловци, 1973) био је мобилисан у аустроугарску војску и распоређен на Западни фронт. Стигао је до Италије и рањен у бици код Пијаве. Служио у коњици; одржавао је коње. Рат је провео као аустроугарски војник. По завршетку рата, враћа се у Сремске Карловце, где је проживео свој живот.