Васа Јовановић (Нови Сад, 13.1.1872 – Доњи Ковиљ, 21.6.1943), тамбураш, композитор, мелограф, музички педагог. Живео је у Београду, а кад је избио Велики рат са војском и народом преживео голготу Албаније. Тешко се разболео и по опоравку се из Драча, лађом Навара, пребацио у Француску, у којој је остао до краја рата. У Француској je написао Слобода марш. За собом je оставио 148 композиција у рукопису и на десетине транскрипција класичне музике. Адика Адолф Моргенштерн (Горњи Ковиљ, 1883 – Немачка, 1944), Јеврејин немачког порекла, трговац. Мобилисан у аустроугарску војску у 4. војни пук, одлази прво на српски фронт, па на руски као каплар. Био у галицијским и карпатским биткама. Tешко je рањeн и у Ковиљ се враћа у инвалидским колицима са Бронзаном медаљом за храброст. Био је ожењен Розом; изродили Јулију и Александра. Током завршних операција 1944. Немци су побили целу породицу. || 10 фотографија

Алекса Дундић је највећи борац совјетске Црвене армије порјеклом са простора Аустроугарске. Према Великој совјетској енциклопедији Алекса Дундић рођен је 13.04. 1896. у селу Грабовцу (код Омиша) подручје Далмације. У књизи Миодрага Ашанина и Лазара Чолића Алекса Дундић - сабља над степом (Титово Ужице, 1967) истиче се да је Дундић порјеклом из Косјерића и да се наводно звао Милутин Чолић. Њихово тумачење да Алекса има српско порјекло темељи се на причама совјетског Исака Бабеља, Алексиног саборца из Прве коњичке армије. Он у збирци Црвена коњица пише да је код Ровног (данашња Украјина) 1921. погинуо Србин Дундић, најхрабрији од свих људи. На основу прича које сам слушао у дјетињству, из својих логичких закључака, наводим могућу варијанту о пореклу Алексе Дундића. Мислим да је тачна тврдња да је Алекса рођен на простору Аустроугарске, али и Бабељево писање да има српско порјекло, тако да отпада тумачење да је рођен у селу Грабовцу код Омиша где живи хрватско становништво. Зато постоји вјероватноћа да је рођен у личком селу Дојићи код Грачаца. Кад је мој отац 1966. продао имање у Голубићу и купио од Драгана Трбојевића имање у селу Дојићи, купио је и парцелу земљишта на којем је била кућа у којој је, према причању комшије Томе Станисављевића, рођен Алекса Дундић. Наиме, између очеве куће и куће комшије Томе постоји данас у катастарским књигама уцртана кућа. Према комшијиним причама уз ту малу кућу растао је велики дуд, а у међувремену је нестало и куће и дуда. Алекса је рано остао без оца, одрастао је уз мајку, задиркивање вршњака и презир дјевојака јер је био из најсиромашније куће у селу. Његова мајка Марија је остала сама када је син Алекса отишао у рат. Није дочекала да јој се син врати, умрла је 1919. године, нешто од немаштине, а више од туге што није дочекала повратак сина. Алекса је према казивањима своје презиме Трбојевић, које је дуго и Русима неразумљиво, а нама подругљиво, јер упућује на трбух (стомак), замјенио краћим презименом Дундић које му је чувало и успомену на велики дуд поред мале родне куће. Пошто је одрастао у сиромашној породици, Алекса је свим срцем и душом прихватио совјетску идеологију, а своје јунаштво насљедио је од храбрих крајишких предака. Парче земљишта, на којем је, према овом предању, рођен храбри Алекса Дундић, је сада у власништву мог брата Лазе који ми је давао повода да запишем ово сјећање. || -

Рођен у селу Мали Поповић код Сопота. Учесник Првог светског рата, све време од 1914-1918. године. Претпоставља се да је био у коњичком пуку и по предању, прешао је Албанију на истом коњу и на истом се и вратио. Из Северне Африке стигао на Солунски фронт. Стрељали га комунисти 1945. године. || Једна фотографија на којој је Владимир Будимкић са својим саборцем, повратак са Солунског фронта (први слева). || || Повратак са Солунског фронта || Владимир Будимкић || Photograph