Стара карловачка породица, по сачуваној документацији појављују се у Сремским Карловцима 1759. године. Глигорије и Драгиња Филиповић имали су сина Стевана (1874–1954) који је био мобилисан у аустроугарску војску. Тајно је започео штрајк глађу, а пошто је био висок и по природи мршав, довео је лако своје тело до онемоћања. Демобилисали су га, тако да није ишао на ратиште. Он је имао три сина: Теодора, који је умро млад, Глигорија (1899–1977), који је студирао медицину у Грацу, и Миленка (1901–1974). Миленко се оженио Босиљком Пејић и добио три сина: Стевана, Глигорија и Теодора (1938). || 7 фотографија

Стеван Илић (1897), отац Небојше Илића, био је мобилисан и послат на Западни фронт. Стигавши у Италију и чекајући битку код реке Пијаве, стао је у посуду са кључалим воском. Посуда са врелим воском било је дуж целог рова, јер се у њих потапало оружје како се не би поквасило при преласку реке. Такав бол раније није могао ни да замисли; причао је да такво што никад, пре ни касније током живота, није осетио. Вриштао је и погнуте главе од бола махнито трчао. Залетео се у стомак официру који му се нашао на путу и од силине удара официр је пао. Кад су му болничари свукли цокулу, са стопала је, као да је чарапа, отпала сва кожа. Однели су га у војну болницу. За њега фронта више није било; његово ратовање је било завршено. Из Италије су га пребацили у Румунију; тад је Западни фронт био већ ослабио. На крају рата, по залечењу, вратио се у Сремске Карловце.

Стеван Кривокућа