Године 1912. објава рата Турској. Обадвојица иду у рат. Мико као обвезник првог позива, са коњем, шумадијска провијант колона, као каплар; Чоловић, пети прекобројни пук, као поднаредник пешак. Ја остајем у радњи са њиховим женама Чоловићева Живка, Микова Ружица; ја сам сам радњу са њима водио и снабдевао лично ја, и посао нам је ишао добро, јер ја сам набавио једна мала кола и коња и са тим снабдевао радњу свом робом, со и гас из Крагујевца и другу бакалску робу од гросиста из Крагујевца, и то све са готовим новцем. Године 1913. долазе обадвојица из свршеног рата са Турцима, али исте године поново их мобилишу рат са Бугарима. Одлазе... Рат се завршава 1913. године. Долазе обадвојица и наставља се рад: куповина ракије, сувих шљива, куповина кожа... Са бакалском радњом и куповина земљорадничких производа који су имали велику прођу после свршених ратова. Година 1914: објава рата од Аустрије. Поново обадвојица иду: Чоловић у Пети, прекобројни, пук првог позива, Мико у Провијант колону Шумадијске дивизије. Опет ја остајем у радњи са њиховим женама. Ја снабдевам радњу; већ сваког месеца обилазим њих на фронту, односим пакете са вешом и намирнице. Чоловићу у Сопот код Београда, Мику у Лојанице код Шапца. Све пешке, са куриром Петог пука (Миладин Козодер, из Трбушана, код Чоловића, а код Мика Милорад Ристановић из Гор./ње/ Горевнице). Тако је било целе 1914. године; 1915. сам наставио рад у радњи и обишао сам Чоловића са пакетом на Гучеву, где је био унапређен за потпоручника, а имао је чин наредника; Мика у Словцу код Ваљева... Ја сам тада имао 18 година, па сам, у октобру, добио налог да се јавим коман ди у Ваљеву. Имао сам времена да обиђем оца, болесног, у селу Узићима, где је лежао тифус, јер се заразио обилазећи брата Крсту, који је био у попуни Петог пука другог позива, у Обреновцу. У међувремену, отац умре; ја сам га сахранио и вратио се у Чачак, где сам довео једну сестрицу од шест година, која је остала код снаје Ружице... Пошао сам за Ваљево, пешке, преко Сувобора, у команду, али су Швабе биле у Ваљеву. Ја сам се вратио и придружио се јединици капетана друге класе, Сретена Лукића, из Леушића, који је одступао са трећепозивцима. У Чачку сам био на дан славе Светог Луке, 18. октобра, где сам однео колач у цркву, пресекао и кући се вратио, па сам наставио хитно одступање ка Краљеву, где се нисмо задржали. Наставили смо одступање ка Рашкој, Косовској Митровици, Вучитрну; па: Феризовић, Сува Река, Призрен... Остали смо десет дана у Призрену, па кад су Бугари објавили рат и напали нас, ми смо кренули из Призрена у ЉумКулу, али је половина трећепозиваца остала изнурена од пешачења и вратила се кући... Кад смо дошли у ЉумКулу — толике каре, возила пољска, бацамо у Дрим, даље само са коњима и воловима, који су могли ићи. Кад смо прешли и албанску границу, нападали су нас Качаци из заседе. Убијали су, нарочито нас регруте, јер нисмо имали оружја да бисмо се бранили; са убијеног су скидали све и онако голе, смрзнуте, остављали поред пута... Ја сам имао срећу, те сам сва та места прешао са капетаном Лукићем и његових двадесеттридесет трећепозиваца, и његов син, којег је повео са собом, Костадином, који је био млађи од мене... Кад смо стигли у Елбасан, ту нам је живот обезбеђен, јер нас је стигла ЕсадПаше војска. Ту сам остао 15 дана као болестан, а капетан Лукић је продужио за Валону, са његовим војницима и сином. Ја сам се за ових 15 дана одморио, и имало је и хране да се купи. Мени је помогло, јер сам носио три кошуље на себи и две у торби, а имао сам и 50 динара у сребру, те сам кошуље давао за проју и кромпир... После 15 дана нас 15 регрута и десет старих војника кренемо за Тирану. Ту је била Дринска болничка чета, где сам се њој пријавио, где су ме примили. Био је са мном Станимир Луковић, опанчарски радник из Чачка, Сава Радовић из Ужица... У Тирани смо остали 45 дана... Где смо ја и Станимир сваки трећи дан ишли са два вола и двоколицом у Драч и доносили намирнице за Болницу: шећер, конзервирано млеко, кафу... Болница је била у једној кући ЕсадПаше; у једној соби је било 12 болесника, од којих ми је био познат Драги Марковић, професор из Чачка, а остали су били официри и чиновници. Ту смо остали до 1. јануара 1916. године, кад су и последњи делови војске из Љеша изашли на пут ка Драчу. Ту сам се враћао из Драча са мојим другом Станимиром и двоколицом са намирницама, где су нас авиони напали између Шијака и Драча, јер било је много војске улогорењено. У том метежу сам се нашао са братом Михајлом, који је ишао из Љеша и превео и коња Билона, на ком је носио неке ствари, шатор, шињел, а није могао га јахати, јер је био много изнурен и њиховој јединици био је пут за Валону. Ту смо се растали. Распитивао сам се код свих пешака из Петог пука Дринске дивизије за брата Крсту, који је био у другом позиву као регрутска попуна. У Тирани сам нашао мог друга из села и школе, с којим сам заједно ишао у школу у Ужичку Пожегу Веца Крсмана Ристовића из села Узића, који је одступао са 15. пуком. Толико је био изнурен и рањен у десну руку. Ту сам га помогао те се у Тирани задржа док је се опоравио и заједно смо се укрцали у Драчу за Крф... На Крфу смо се побратимили и заветовали ако се живи вратимо да ћемо који се пре буде женио да му буде побратим девер млади. To је се обистинило. Ја сам се оженио 1921, па је он био девер. Весеље је било велико, у Обреновцу, где ми је један друг другог позива рекао да је дошао до Скадра, даље не зна... Ми из Тиране последњи смо се укрцали са болесницима 12. јануара увече, у Драчу, у француски брод... Стигли (смо) на Крф у 14.05, јер смо били нападани сумаренима. Искрцани смо у Говину, и одређен (нам) је бивак у пределу Анотијос. Ту је била болничка чета Дринске. Ту смо добили уредно следовање хране, нову униформу, француску, ранац, шлем, веш, марамице, нове цокуле. Са нас је скинуто све наше и спаљено. Почела је и обука и рад на једном гробљу, где су били сахрањени 16 умрлих другова, где смо ми из болничке чете сваки дан ишли на рад. Споменик је подигнут и на њему је уклесан војник са шлемом и ранцем. To је радио Мијаило Миловановић, вајар из Ужица. Ми смо гробове лепо побусали, оградили каменом, ређаним без малтера. Капија (је) направљена. На споменику пише: Друговгта Дринске дивизије — живи другови! Исписано ј е на споменику ј ош и: На хумкама, у туђини, Неће српско цвеће нићи.. Поручит нашој деци:, Нећемо им никад стићи! Поздравите Отаџбину, Пољубите родну груду. Спомен борбе за слободу Нека наше хумке буду. После кратке обуке спремање за Солун, на фронт. Моја јединица је укрцана на брод француски, који је (био) усидрен. Пристаниште Гавини, а други дан увече искрцали смо се код Солуна, пристани ште Микра, где смо остали десет дана, па смо пошли за Дринском дивизијом, четвртим пуком, петим и шестим, који су укрцани у воз, а искрцали се (на) станици Баница, где смо пешке наставили за фронт. Прва села Скочивар, наша граница, доле Јелок Ниџе планине. Пешачки пукови заузели су положаје испод Кајмакчалана. Наша болничка чета у Јелоку. Ја и још 15 другова, то је нас 16, то је четири патроле по четири, са наредником водником Милошем Нићифоровићем, из Попучака код Ваљева. Одкомандовани смо под Соколац, где је била прихватница за болесне и рањенике, где смо ми ишли у прво завојиште пуковско. Приносили (смо) болесне и рањене и носили их четирипет километара, а од нас су их су их санитетским камионима (превозили) доле, у болницу, а теже за Солун. Ту смо били све до пробоја фронта, и онда смо пошли за пуковима, који су наступали усиљеним маршом и нису нигде дали отпора Бугари. Кад смо стигли до Куманова, била је капитулација Бугара, гледали смо бацање оружја леводесно, поред пута, и продужетак разоружаних за Бугарску. Даље смо пошли ми болничари за пешадијом, нас дванаест другова смо се задржали у Прокупљу, где је била образована болница у Радничкој школи. Ту се налазило 16 болесних војника, изнурених. Ту смо остали 25 дана, одакле смо наставили пут за Крушевац, где смо се задржали 30 дана. Овде је била болница у Кафани „Национал, са 12 болесника. Кад смо отишли из Крушевца, директно возом, стигли смо чету у Винковцима, где је била смештена у маџарској школи...
001 - Tekst memoara otkucan na racunaru