Porodica Popovic | porodicno ime Tadic iz Sremskih Karlovaca
Прадеда Јован Поповић имао је троје деце – два сина и једну кћер. Један син био је официр, други свештеник, а ћерка се удала у Лединце.
Милош Поповић, свештеник у Срему, у месту Карловчић, имао је осморо деце. У време Сремске офанзиве, при повлачењу, аустроугарска војска им је спалила кућу. Милоша и његову жену су убили, а децу је покупила српска војска. Деца су са војском кренула пут Србије 1915, у збегу и без дома. Са војском и житељима Србије кренули су према Албанији. Мара, Милица, Вида, Ана и Душан стигли су до Крфа и пребачени, као незбринута деца, у Француску, у којој су остали до краја рата. Милан и Бошко су остали у Призрену. Након рата су се сви поново окупили. Имали су кућу у Земуну (старо наследство), а држава је преузела бригу о њима. Сви су завршили школе.
Стеван Поповић, деда Анђин, умро око 1918. године. Његова супруга Ката рођ. Митровчан (1870–1972), родом из Ковиља, живела је 102 године. Ката је остала рано удовица. Имали су два сина и три кћери: Стевана, Теодора, Јелисавету, Јованку и Софију.
Стриц Анђин, Стеван, није хтео да иде у рат и да би избегао мобилизацију пријавио се за рад на прузи. Разболео се од шпанске грознице и умро 1918. године.
Поповић Марко (рођ. 1883), Анђином оцу брат од стрица. Анђа се сећа да је био врло гласан и увек носио шубару, а преко шубаре мараму. По летњем времену није носио шубару, али је главу везивао марамом тако да му је једно уво увек било заштићено. Био мобилисан у аустроугарску војску и у Русији био у заробљеништву. Анђа се сећа да је причао како је са Русима играо надвлачење штаповима и увек побеђивао, што говори у прилог томе да је био веома снажан човек. Могао је сам изнети из подрума буре вина од 50 литара. Из Русије је распоређен на Галипоље, где је повредио уво. Из рата се вратио након шест година. Оженио се са Настом. Нису имали деце.
Линију по мајци чине деда Стеван Маринков из Ковиља и баба Катица, рођ. Пустајић, из Жабља. Изродили су децу: мајку Анђину Јелисавету (1909), Мару и Стевицу, који је умро као дете.
Деда Стеван Маринков био је учесник Великог рата, као и његов рођени брат Ђока. Мобилисани су у аустроугарску војску.
9 фотографија
CONTRIBUTOR
Анђа Поповић
DATE
1914 - 1918
LANGUAGE
srp
ITEMS
1
INSTITUTION
Europeana 1914-1918
PROGRESS
METADATA
Discover Similar Stories
Radosav Popović
1 Item
001 - autentični ram za slike iz Prvog svetskog rata koji je izrezbario Radosav u vreme izbeglištva 002 - audio zapis || Radosav Popović je rođen 1891. godine u selu Prislonica, Čačak. Regrutovan je 1914. godine, prešao je Albaniju, bio je u rovovima, preživeo je rat, vratio se u svoje selo i osnovao porodicu. Primao je invalidninu. Voleo je da putuje vozom. || || Аutentični ram za slike iz Prvog svetskog rata koji je izrezbario Radosav u vreme izbeglištva || Other || autentični ram za slike iz Prvog svetskog rata koji je izrezbario Radosav u vreme izbeglištva || Front || || Interview || Remembrance || Audio zapis || Front
Porodica Radojević
1 Item
001 - fotografija na kojoj se nalaze (sa desna na levo): Dragomir (1883), Sreten (peti u sredini) (1869), prvi s leva, sedi, Jovan (1880), prvi s desna gore Aleksandar - Leko (1897), Petronije (drži dete) (1892) 002 - fotografija Milića Radojevića 003 - fotografija Sretena Radojevića 004 - legitimacija nosioca Albanske spomenice 005 - dnevnik 006 - audio snimak || Porodica Radojević datira od oko 1840. godine. U porodici je bilo tri člana, majka, sin Milić i ćerka. Sin je rodjen 1848. Sa suprugom Vasilijom imao je 7 sinova. Svi su učestvovali u ratu: Obrad, Sreten, Jovan, Ljubomir, Dragomir, Mladen i Petar. Od njih 7, koji su imali po nekoliko dece, stvorena je zadruga koja je brojaa 65 članova. Od njih 7, šestorica braće, sa trojicom sinova otišlo je u Prvi svetski rat. To su Aleksandar, Petronije i Savo. U ratu su poginuli Savo na Ceru 1914. godine, Mladen i Ljubo su poginuli na Kajmakčalanu 1917. Iz rata su se vratili njih šestorica i to: Sreten, Jovan, Dragomir, Petar i Aleksandar koji su svi bili nosioci Albanske spomenice, uz Mladena i Ljuba. Petronije je bio u zarobljeništvu, a Aleksandar je kao najmladji (17 godina) pošao u rat. Mladen je poginuo pri probijanju Solunskog fronta.