Transcribe

Naše porodično ime

Memoarski zapisi Dragutina Hirca o njegovom obiteljskom imenu.

Show More
 
 
 
 

CREATOR

cs-cz: Dragutin Hirc,en-us: Dragutin Hirc,hr-hr: Dragutin Hirc,de-de: Dragutin Hirc

DATE

1910.

LANGUAGE

deu

ITEMS

4

INSTITUTION

Državni arhiv u Zagrebu

PROGRESS

START DATE
TRANSCRIBERS
CHARACTERS
LOCATIONS
ENRICHMENTS

Generating story statistics and calculating story completion status!

METADATA

Creator

Hirc, Dragutin
http://viaf.org/viaf/50005282

Date

file:///home/vcap/app/#1910
1910.

Language

deu
hrv
ger

Country

Croatia

DataProvider

Državni arhiv u Zagrebu

DatasetName

869_eKultura_DragutinHirc

Begin

1910-01-01
1901-01-01

End

1910-12-31
2000-12-31

Language

hr

Agent

cs-cz: Dragutin Hirc,en-us: Dragutin Hirc,hr-hr: Dragutin Hirc,de-de: Dragutin Hirc | http://viaf.org/viaf/50005282

Created

2022-11-07T08:01:33.163Z
2022-11-07T08:01:43.997757Z
2022-11-07T08:01:43.997790Z
file:///home/vcap/app/#1910
1910.

Record ID

/869/https___ekultura_hr_purl_url_5NUMNSCOLXA6AKVZBUWJYD4IRIHPEBYG

Discover Similar Stories

 
 
 
 

Porodica Popovic | porodicno ime Tadic iz Sremskih Karlovaca

1 Item

Прадеда Јован Поповић имао је троје деце – два сина и једну кћер. Један син био је официр, други свештеник, а ћерка се удала у Лединце. Милош Поповић, свештеник у Срему, у месту Карловчић, имао је осморо деце. У време Сремске офанзиве, при повлачењу, аустроугарска војска им је спалила кућу. Милоша и његову жену су убили, а децу је покупила српска војска. Деца су са војском кренула пут Србије 1915, у збегу и без дома. Са војском и житељима Србије кренули су према Албанији. Мара, Милица, Вида, Ана и Душан стигли су до Крфа и пребачени, као незбринута деца, у Француску, у којој су остали до краја рата. Милан и Бошко су остали у Призрену. Након рата су се сви поново окупили. Имали су кућу у Земуну (старо наследство), а држава је преузела бригу о њима. Сви су завршили школе. Стеван Поповић, деда Анђин, умро око 1918. године. Његова супруга Ката рођ. Митровчан (1870–1972), родом из Ковиља, живела је 102 године. Ката је остала рано удовица. Имали су два сина и три кћери: Стевана, Теодора, Јелисавету, Јованку и Софију. Стриц Анђин, Стеван, није хтео да иде у рат и да би избегао мобилизацију пријавио се за рад на прузи. Разболео се од шпанске грознице и умро 1918. године. Поповић Марко (рођ. 1883), Анђином оцу брат од стрица. Анђа се сећа да је био врло гласан и увек носио шубару, а преко шубаре мараму. По летњем времену није носио шубару, али је главу везивао марамом тако да му је једно уво увек било заштићено. Био мобилисан у аустроугарску војску и у Русији био у заробљеништву. Анђа се сећа да је причао како је са Русима играо надвлачење штаповима и увек побеђивао, што говори у прилог томе да је био веома снажан човек. Могао је сам изнети из подрума буре вина од 50 литара. Из Русије је распоређен на Галипоље, где је повредио уво. Из рата се вратио након шест година. Оженио се са Настом. Нису имали деце. Линију по мајци чине деда Стеван Маринков из Ковиља и баба Катица, рођ. Пустајић, из Жабља. Изродили су децу: мајку Анђину Јелисавету (1909), Мару и Стевицу, који је умро као дете. Деда Стеван Маринков био је учесник Великог рата, као и његов рођени брат Ђока. Мобилисани су у аустроугарску војску. || 9 фотографија

Go to:
 
 
 
 

Naše povrće

30 Items

Koncept Naše povrće: kulturno-historijska i gastronomske crtice

Go to: