4 фотографије: 2 портрет фотографије са надгробног споменика (издвојено) 2 фотографије надгробних споменика || Петар Бороњац (1883–1915) оженио се Евицом. Мобилисан је у аустроугарску војску, са којом је кренуо на Западни фронт. Био је рањен и смештен у болницу у Осијеку. Тамо је добио сепсу и умро. Иза себе је оставио жену и двоје деце: сина Богдана од девет и кћерку Марију од седам година. Кад су добили телеграм да је Петар подлегао ранама, његово отац Лазар је упрегао коње, повео унука Богдана са собом и кренуо по тело свога сина Петра. У очају од туге за сином, Лазар је хтео да се баци у Драву. Верин отац га је молио да то не уради, да га не оставља, и на тај вапај Лазар је ипак остао у животу. Текст на споменику: „Умро као рањен 26. јула 1915, у својој 32. години. Спомен подижу ожалошћени родитељи Лазар и Милка, супруга Ева, деца Богдан и Марија.”

Стеван Илић (1897), отац Небојше Илића, био је мобилисан и послат на Западни фронт. Стигавши у Италију и чекајући битку код реке Пијаве, стао је у посуду са кључалим воском. Посуда са врелим воском било је дуж целог рова, јер се у њих потапало оружје како се не би поквасило при преласку реке. Такав бол раније није могао ни да замисли; причао је да такво што никад, пре ни касније током живота, није осетио. Вриштао је и погнуте главе од бола махнито трчао. Залетео се у стомак официру који му се нашао на путу и од силине удара официр је пао. Кад су му болничари свукли цокулу, са стопала је, као да је чарапа, отпала сва кожа. Однели су га у војну болницу. За њега фронта више није било; његово ратовање је било завршено. Из Италије су га пребацили у Румунију; тад је Западни фронт био већ ослабио. На крају рата, по залечењу, вратио се у Сремске Карловце.

Тривун (1899–1918) је најмлађи брат који је, након избијања рата, био у годинама кад се служи редован војнички рок. Служио је у Великом Петроварадину од децембра 1916. до јуна 1918. године. Регрутован је за 75. пуковнију. Пред крај су га пустили на кућно лечење, с образложењем да је болестан, а он је кући дошао изубијан и плав од батина. Услед болести, тачније од батина, 29. јула 1918. је и преминуо.