Мала црно-бела фотографија на којој се налази једна млада жена која седи на белој столици обучена у црну хаљину и марамом на глави. Жена седи поред стола, на којој се налазе неке слике. Поред ње стоји мала девојчица око 3 године. Обучена је у белу шлинговану хаљиницу, у руци држи једну лепу (за то време скупу)лутку. Фотографија је налепљена на неки дебљи картон. Испод слике се налази натпис латиничним словима VISIT-PORTRAIT и неки леп утиснут бели цвет. Прим.аут. фотографија је послата након 1.Светског рата на кућу родитеља Параљов Матије. Родитељи су сумњали да је он имао породицу (жену и дете) у Италији док је био у робству и да су то управо ови на слици. Слику су крили од њега пошто је он имао породицу, можда није ни знао за ову слику. || Front

Back || Полеђина црно-беле фотографије на којој се налази ванбрачно дете и жена из Италије Параљов Матије, ратног заробљенике. фотографија је налепљена на картон са задње стране налази се водени плави жиг (лого) жена у профилу у ловоровом венцу а испод пише „Souvenir“,скроз доле на фотографији ситним штампаним словима пише „fotoipar Budapest“ у преводу фотоиндустрија Будимпешта. У горњем левом углу налази се водени поштански жиг розе боје, правоугаоног облика (прилично нејасно: има слово П и тачку, иза још једно слово и датум, нечитак. Ручно је исписан браон мастилом следећи текст на италијанском језику: Paraljov Matija, Infan Corn (a ili s?)paraenza prigionier di Guera in Savona Italia. У слободном преводу: дете Корна пара Енза ратног заробљеника, Савона, Италија. Поред се налази ручни потпис Параљов на чирилици, полу писаним полу штампаним словима (као да фотографија потписана приликом преузимања). Прим.аут. Ако је Параљов Матија 1915те био у Бромии на северу Италије (одатле је прва фотографија), а ова фотографија је настала у Савони, места који се налази близу Бромие. Могуће да је он ту имао породицу. И ако је био у логору на Сицилији, рат се завршио 1918те, сви затвореници су напустили логоре до средине 1919те. А он је стигао кући другом половином 1920те. Пошто у селу Скореновац постоји запис ко је отишао, ко се вратио, ко је погинуо у рату. Он није забележен као повратник до 2.фебруара 1920те године. Вероватно је једно време боравио у Италији код те жене, па се касније вратио кући, у току 1920. јер је његова друга ћерка рођена 1921. Више се никад није вратио у Италију, о овоме никоме никад није причао. Верује се да су само родитељи знали.

Фотографију из једине посете за време рата. Бака и дека Петронели Мартон || Петар је по националности Павликен (банатски Бугарин). Петар је рођен 1874. у Бешенови (данашња Румунија, данас се зове место Дудесте Вехи). Основну школу је завршио у Бешенови, а средњу у Сегедину као Висока мушка математичка гимназија. После школовања је службовао код једног богаташа, као радник. Декретом који је донела Марија Терезија о насељавању јужних граница Аустроугарске, додељивањем земљишта, са супругом и двоје деце населио се у Јужном Банату поред дунава у место Ђурђево (место наспрам Смедерева), касније изливањем Дунава насеље се преселило између Ковина и Плопчице и добио назив Скореновац. Породица се проширила за још 4 члана. Избио је Први светски рат и Петар је регрутован као резервиста и послат у Црну Гору као жандар (чендор). На крају рата вратио се и живео је и даље у Скореновцу. У току рата је једном дошао кући (фотографија у прилогу из те посете). Умро је 1947. у Скореновцу. Био је ожењен са Василчин Маријом рођене 1876. у Бешанови. Венчали су се 1892. године. Имали су 6. деце.