6 фотографија
Сви ратови, по завршетку, дају обиље материјала за многобројна мемоарска казивања. У њима ратници мале победе чине већим, а велике још већим. Ако се нађу на губитничкој страни, настоје да своје учешће у поразу донекле оправдају. Међутим, грађани у позадини фронта остају и у позадини мемоарске литературе. Ово је једна цртица, тј. сећање десетогодишњег дечака, мог оца, из Старог Футога, на Први светски рат. Било је то 1919. године, по завршетку рата. Топао летњи дан. Петар је са оцем Симеоном био на њиви изван села, преко пруге. Стали су да се одморе у хладу великог дуда, који је растао уз пољски пут на њиховој њиви. Одједном су у великом облаку прашине дојахали војници. Један се издвојио и позвао Симеона на страну; нешто га је молио. Остали су сјахали и стали испод дуда, у хлад. Када су се коњи одморили и они видно расхладили, наставили су пут. Петру је отац тада рекао: „Запамти, испод овог нашег дуда био је фелдмаршал Аугуст фон Макензен.” Војници су тада мом деди рекли да нипошто не сме ширити причу о томе да је видео фелдмаршала; што је он и испоштовао, али само пред сином није оћутао. Футожани су знали о фелдмаршаловом заточеништву, али нису имали сви прилике да га виде. По причању оца, десио се један неуспешан атентат на њега од стране мештана. Макензен је био смештен у грофовском дворцу Хадик, који је крајем 19. века обновила породица Котек и који је у свом подруму одувек имао затвор. У очима десетогодишњака, овај бркати фелдмаршал није подсећао на страшног ратника који је толико крви пролио по Србији. Касније је, трагајући за подацима који осветљавају његово дечачко сећање, схватио да је овај ратник умео да цени и поштује свог непријатеља, што најбоље илуструју речи које је упутио војницима након првог неуспелог напада на Србију: „... Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.” Одмах по освајању Београда, наредио је да се сви српски браниоци сахране. У њихову част подигао је споменик над гробницом на Топчидеру где су сахрањени. На споменику пише: „Овде почивају српски јунаци” – на немачком и српском језику. О српским војницима је након рата рекао: „Борили смо се против војника из бајке, који су се бранили беспримерном храброшћу. Онога тренутка када смо Србију освојили, нас је то болело више него њене савезнице.” Вероватно због таквог, ратнички поштеног става о Србима и српској војсци, у затвору је уживао одређене привилегије, те је имао дозволу да јаше по футошким атарима у пратњи војске и том приликом га је видео мали Петар. Крајем 1919. године, Немци су фелмаршала Аугуста фон Макензена откупили од савезника за велику количину злата. Умро је 8. новембра 1945. године, у Немачкој, у граду Бургхорну, у 96. години живота. Петар тада није ни слутио да ће и он једног дана бити ратни заробљеник. Провео је четири ужасне године у Хамбургу, за време Другог светског рата, до маја 1945. године, када га је ослободила Црвена армија. Стигао је из Хамбурга кући, у Футог, углавном пешке, након три месеца. Футожани су се за време Првог светског рата први пут срели и са војницима црне пути, који су били углавном из француских колонија. Увече су ложили ватре и свирали усне хармонике. У мраку су им се белели само зуби; старија деца су ишла да их слушају, а они мањи су се бојали и бежали. У општој еуфорији било је и заљубљивања. Неколико футошких девојака се удало за француске официре и отишло у Француску.

English Translation

6 photos || All the wars, after the end, provide plenty of material for numerous memoirs. In them, warriors make small victories bigger, and big ones even bigger. If they find themselves on the losing side, they try to justify their participation in the defeat to some extent. However, the citizens in the background of the front remain in the background of memoirs. This is one line, ie. the memory of a ten-year-old boy, my father, from Stari Futog, on the First World War. It was 1919, after the end of the war. Warm summer day. Peter was with his father Simeon in a field outside the village, across the railway. They began to rest in the shade of a large mulberry tree, which grew along the field road in their field. Suddenly, in a large cloud of dust, the soldiers rode up. One stood out and called Simeon aside; he begged him for something. The others dismounted and stood under the mulberry tree, in the shade. When the horses had rested and they had visibly cooled down, they continued on their way. Peter's father then said: "Remember, under this dude of ours was Field Marshal August von Mackensen." The soldiers then told my grandfather that we must never spread the story that he saw a field marshal; which he respected, but only in front of his son he did not keep silent. The people of Futog knew about the field marshal's captivity, but not everyone had a chance to see him. According to his father, there was an unsuccessful assassination attempt on him by the locals. Mackenzen was housed in the Hadik County Castle, which was restored by the Kotek family at the end of the 19th century and has always had a prison in its basement. In the eyes of ten-year-olds, this mustachioed field marshal did not resemble a terrible warrior who shed so much blood on Serbia. Later, searching for data that illuminates his boyhood memory, he realized that this warrior knew how to appreciate and respect his enemy, which is best illustrated by the words he addressed to the soldiers after the first failed attack on Serbia: "... You don't even speak Italian , neither on the Russian nor on the French front. You are going to fight against a new enemy, dangerous, tough, brave and sharp. You are going to the Serbian front and to Serbia, and the Serbs are a people who love freedom and who fight and sacrifice to the last. Be careful that this little enemy does not tarnish your glory and does not compromise the successes of the famous German army so far. " Immediately after the conquest of Belgrade, he ordered that all Serbian defenders be buried. In their part, he erected a monument over the tomb on Topčider, where they are buried. The monument reads: "Serbian heroes rest here" - in German and Serbian. He said about the Serbian soldiers after the war: "We fought against the soldiers from the fairy tale, who defended themselves with unparalleled courage. The moment we conquered Serbia, it hurt us more than its allies. " Probably because of such a warriorly honest attitude towards Serbs and the Serbian army, he enjoyed certain privileges in prison, and he was allowed to ride on the Futoški atari accompanied by the army, and on that occasion little Petar saw him. At the end of 1919, the Germans bought Field Marshal August von Mackensen from the Allies for a large amount of gold. He died on November 8, 1945, in the city of Burghorn, Germany, at the age of 96. At that time, Petar had no idea that one day he would be a prisoner of war. He spent four horrible years in Hamburg, during World War II, until May 1945, when he was liberated by the Red Army. He arrived home from Hamburg, in Futog, mostly on foot, after three months. During the First World War, the people of Futog met for the first time with black soldiers, who were mostly from the French colonies. In the evening, they lit fires and played harmonicas. Only their teeth were white in the dark; the older children went to listen to them, and the younger ones were afraid and ran away. There was also falling in love in the general euphoria. Several Futog girls married French officers and went to France.