Када је Аустрија објавила рат Србији, Србија је почела мобилизацију. Пошто је мој крај високо у планини Радан, поп у Житњем потоку био је тај, писмени човек у том крају, који је првио објавио најаву Великог рата. Моји стричеви Стеван, поменути, и Драгомир Поповић као првопозивци полазе са Радан планине да оду у Ниш на зборно место Топличког гвозденог пука Моравске двизије. Од Радан планине до Ниша, како је мени стриц причао, ишли су пуна два дана и једну ноћ. Своје опанке су поцепали на том путу, па кад су добили половичну униформу и обућу, распоређени су по четама и кренули на линију фронта. Када су стигли на Цер и прихватили борбу, Драгомир је убрзо рањен у груди и однет у ваљевску болницу, а Стеван је наставио даље. Рањен је на Мачковом камену и он је после лечења у ваљевској болници дошао у село. Kао искусан ратник, он се одмах ставио на расположење устаницима Топличког устанка, кад га је 1917. год. организовао Коста Војиновић са три брата Влаховића који су дошли из Црне Горе да помогну организовању Топличког устанка. Један од њих је био и Миленко, а остала двојица су се звала Тошко и Раде Влаховић. Топлички устанак се развијао доста брзо а условљен је из револта што су Бугари почели мобилизацију српске маладежи да је усмере као њихове поданике против српске војске која је требала да крене са Солуна. Топлички устанак је ослободио Куршумлију, Прокупље и Бојник. Бугари су направили против напад од Лесковца преко Бојника и у бици у Коњувцима погинуо је Раде Влаховић. У моме селу налази се споменик Димитрија Беговића, четовође Топличког устанка, који је ту сахрањен. У току поменуте борбе, он је пред бугарским потерама у многим окршајима стигао до мог села и ту је рањен. Кад су га Бугари позвали на предају, преко тумача, он је одговорио да се српски родољуби не предају. Питао је које тај тумач, да се појави да га види. Бугари су искористили прилику и ликвидирали га. Бугарски војници су га изнели из потока у ком је погинуо и донели до раскрснице пута Гајтан-Власово-Богојевац-Добра Вода. Када су га изнели и сахранили, бугарски командир Танев наредио је да се Одељење простоји и пуцали су у његову част. Рекао је да би волео да има тако храбре ратнике у својим редовима. Наше Прокупље је после Солунског фронта ослобађао француски генерал Траније, улица са његовим именом постоји и данас. Прокупље је посетио после бомбардовања његов унук. Из тог периода је стриц је добио медаљу за храброст са ликом Краља Петра Ослободиоца.