Фотографија надгробног споменка Милорада Милића, фотографија портрет Милорада Милића и две породичне фотографије.
Милорад Милић (Нови Сад, 1899 – Нови Сад, 14.4.1941) био је брат од стрица Ђоке Милића (приповедачевог оца). Милићеви су дошли у Футог са Чарнојевићем 1690. године, бежећи од турског зулума. Њих двадесеторо је дошло од Милића из Грачанице у Стари Футог. Један део фамилије се током 18. века сели у Нови Сад и настањује на Салајки. Милорадови родитељи су били Урош Милић (1863–1937) и мајка Јелена рођ. Петровић (1866–1958). Породична кућа Милићевих је била на Салајки бр. 13, данас бр. 15, у данашњој улици Јована Цвијића (улица је мењала имена: 1745–1918. звала се Kaninchengasse, Tengeri nyúl utca, Kamber utca, Питомог зеца улица; 1918–1941. Камберова улица; за време окупације 1941–1944. Kemény Zsigmond utca; 1944–2000. Камберова улица). Након рођења сина Милорада, Урош и Јелена купују кућу на Детелинари, на месту данашње улице Илије Бир-чанина (1918–1941. Илије Бирчанина улица; 1941–1944. Erkel Ferenc utca; 1944. до данас Илије Бирчанина). У тој кући им је рођена кћер Ката (Нови Сад, 1897 – Нови Сад, 1964). Ката је била удата за пилота Панту Форкапића (Нови Сад, 1885 – Нови Сад, 1941). Имали су седморо деце: Јову, Стеву, Николу, Лазу, Ацу, Пер-сиду и Гаврила. Милорад је јануара 1917, пре него што је напунио 18 година, не жалећи да га мобилише аустроугарска власт, кренуо као добровољац, заједно са још 570 истомишљеника, у рат. Обрео се на Источном фронту. У Русији је затекао Ок-тобарску револуцију. О боравку у Русији и наредним ратним годинама се мало зна. Кући у Нови Сад вратио се 1922. године. За заслуге у рату добио је одлико-вање. Исте, 1922. године, оженио се Маром рођ. Хариш (Нови Сад, 1896 – Нови Сад, 1993). Имали су три ћерке: Јелу (1924–1998), која је била удата за Марка Воларевића, Веру (1928–2014), која је била удата за Живка Козарева, и Дару (1930–), која је била удата за Богдана Оштрику.