Иван (1899-1922) и Стојан (1893-1915) Нинков, рођена браћа.

Надгробни споменик браће Нинков

001 фотографија Константи са друговима у цивилу (у средини) 002 фотографија Константин пре него што је стигао у Русију 003 фотографија из Одесе 004 Новине Словенски југ\n 005 портрет Константина пред одлазак || Мој деда Коста Нинков родио се 1885. године у Бегечу , у Бачкој. У двадесетој години завршио је берберски занат, оженио се и убрзо отишао из села у Нови Сад. Тамо је у Дунавској улици отворио берберску радњу, али како је био авантуристичког духа, после краћег времена је продао радњу и с троје деце из Новог Сада отишао у село Надаљ, где је отворио шпецерајску радњу, бакалницу. То је већ била 1914. година, када и почињу да стижу позиви за мобилизацију из аустроугарске команде. Позив стиже и Кости Нинкову, и он као војник, с пуно својих другова, одлази у рат. Имао је тада 29 година. Нама деци, када смо му долазили у Бегеч, волео је да прича своје догодовштине. Много је волео Русе и био је срећан када се његова јединица, у згодној прилици, предала Русима. Посебно је наглашавао да није била заробљена, већ се добровољно предала, с комплетним официрским и кадровским саставом, негде на фронту. Тако се деда Коста обрео у Русији, у месту Тјумен, или Ћумен, не знам тачно, с оне стране Урала. До Тјумена или Ћумена, где је било много Срба, не зна се како је стигао, али се тамо дуже задржао. Успоставили су неке везе и сазнали о несрећи која је задесила Србију. У њиховим главама је почела да се рађа идеја за стварање добровољачких јединица, ради одласка на фронт и борбе за ослобођење свог народа. То се могло прочитати и из Одеских новина, листа који је штампан у Одеси, а кога је деда љубоморно чувао и нама великодушно показивао, вероватно и због тога, што је у њему била објављена његова слика. Много и веома узбудљиво, причао нам је о Одеси, о некаквом, њему знаном дрвореду, о многобројним војницима итд. Касније, када сам ја боравио у Одеси, стално су ми навирале дедине слике и његово виђење тог лепог руског града. Дакле, деда Коста је био један од добровољаца који су се пријавили за одлазак на Солунски фронт и у Одеси чекали распоред и покрет. Документовао нам је то аутентичном фотографијом из Одесе, где се сликао с двојицом својих другара, добровољаца. У неизвесном чекању за одлазак на фронт десило му се нешто непредвиђено. У ствари, он се разболео од тежег облика тифуса и био одмах смештен у пољску болницу, која није пошла с добровољцима за Солун. Деда је био врло тужан што није отишао на Солунски фронт, али није се имало куд, остао је да се лечи. Одеса се испразнила, добровољци су отишли, а он се после оздрављења, нашао на туђој земљи, без икаквих средстава за живот. У Србију није имао могућност да се врати. Пошто је био занатлија, берберин, покушао је да се снађе, да преживи. Враћа се у Ћумен, град који је више познавао и тамо је берберајом почео да зарађује себи за живот. Брзо се опоравио, али је наишао нови ковитлац: Октобарска револуција. У вртлогу руских маса, вођен својим идејама, прикључује се Октобарској револуцији и са устаницима иде где год је потребно. Занимљиво је да о томе није много причао, а ја сам приметио да то није ни желео, не знам из којих разлога. Тај део његове биографије остао је само њему познат. Деда Коста је преживео и те бурне дане, који су потресли свет, а у којима је био учесник и наставио да живи у Русији. Провео је тамо готово петнаест година. Не знам тачно зашто се није вратио одмах, и ако има неких наговештаја. Писао је из Русије неколико писама, али му нико на њих није одговарао, па је закључио да и не треба да се враћа, да је, чак, непожељан. Оженио се Рускињом Аном, коју је касније и довео у Србију. Рускиња је, у Бегечу, врло брзо умрла од сушице, далеко од свог Ћумена. Старешина јединице Драга Димитријевић је помогао деди Кости да и он докаже своје учешће у добровољачким јединицама и дође у посед своја три јутра плодне земље у Бегечу. Од уштеђевине коју је тешком муком зарадио у Русији и пренео у громби капуту, зашивену између крзна од црвене лисице и штофа, купио је кућу у Бегечу. Када је умрла Рускиња Ана, деда Коста је покушао да своју Катицу и троје већ одрасле деце врати себи, али до тога никада није дошло. Коста се још четири пута женио, али није имао другог порода. Мој отац Душан је по угледу на свог оца, мог деду, изучио берберски занат и држао радњу у истој Дунавској улици. С оцем смо често из Новог сада одлазили у Бегеч код деде, бициклом неких петнаестак километара по прашњавом туцанику. Нарочито смо са занимањем слушали његове приче зими, уз лампу. Деда се сећао многих успомена: о руској зими, о козацима, о добром народу руском, доживљајима добровољаца. Помно смо слушали о тој нама далекој земљи, а ипак блиској због деде који је тамо проживео доста година и преживео многе тешкоће, а ипак умео да те успомене лепо опише. Умро је у Бегечу, 1977. године. || || 46.482526,30.723309500000028 || Remembrance || Констатин Нинков (први здесна) || Одеса || Prisoners of War || Photograph || || Photograph || 61.52401,105.31875600000001 || Prisoners of War || Констатин Нинков || Remembrance || Констатин Нинков фотографисан у Русији || Русија || || Констатин Нинков са пријатељима (у средини) || Констатин Нинков || Remembrance || Photograph || || Photograph || Констатин Нинков || Remembrance || Констатин Нинков фотографисан између два светска рата || || Remembrance || лист Словенски југ || У споразуму са Југословенским Одбором у Лондону састављеном од Срба, Хрвата и Словенаца одлучено је да се покрене у Одеси лист Словенски југ, као гласило свих јужних Словена тада у Русији; лист је информативно-политичко гласило. Текст је штампан ћириличним и латиничним писмом, на српскохрватском, словеначком и руском језику. Садржи вести са фронта и из отаџбине; има књижевне прилоге. || 46.482526,30.723309500000028 || Other || Одеса || новински лист