Михаило Лазор рођен је у Врбасу 1881. године. За време Великог рата регрутован је 1914. од стране аустроугарске војске. Прву годину провео је у Аустро-угарској, а 1915. је депортован за Русију, заједно са великим бројем војника из Бачке који нису желели да учествују у борбама против Срба. У заробљеништву у Русији радио је у колхозима и код велепоседника и тако преживео четири године. Учествовао је у Октобарској револуцији. По завршетку рата, пешке се враћао преко Сибира и Мађарске и 1920, после два месеца, стигао са својим сапутницима у родно место. Ћерка Љубица му је тада имала четири године (рођена непосредно по његовом одласку). Њихов сусрет је био интересантан јер ју је Михаило питао по кога је дошла, а она је одговорила да тражи оца Михаила који долази из Русије. Тако су се први пут срели и видели. Био је ожењен Леном Бесермењи, са којом је имао три ћерке: Јустину, Љубицу и Славку, и сина Михаила, који је погинуо на имању у 16. години. По његовом сину, унук је добио име Михаило. Живео је 96 година; умро је 1977. у Врбасу.
2 фотографије- портрет Михаила Лазора - портрет из каснијих дана