Фотографија послератна, портрет Јована Обренова. Уверење о одслуженом војном року у аустроугарској војсци. Уверење издато од стране Штаба Сомборског војног округа а на молбу Среског подначелника среза Новосадског Јована Обренова. Уверење издато 12. јуна 1928. године.
Јован Обренов, дипломирани правник, службовао је као срески начелник у градовима Војводине (Жабаљ, Бечеј, Сомбор, Алибунар, Земун, Нови Сад). Рођен је 24.09.1896. године у Футогу, од оца Лазара Обренов и мајке Данице Обренов, рођ. Милорадов, из Футога. Први светски рат је дочекао са 18 година. У аустроугарској војсци боравио је три године, осам месеци и три дана, и то од 15. маја 1915. до 1. фебруара 1919. године. Као редован војник био је послат на Источни фронт. Обрео се у Русији, где је и заробљен. Причао је о заробљеничким данима и великој хладноћи. Прича коју сам чула још као дете остала ми је дубоко у сећању. У радном логору зими су имали обавезу да свако за себе исече дрва за грејање. Неколицина њих кренуло је у шуму по дрва. Зима је била изузетно јака. Дан је био веома кратак, како то зими бива. Брзо се смркло и магла је пала док је тата исекао и натоварио дрва. Кад се обазрео око себе није видео никог нити је чуо звук секира. Сви су већ били отишли и он је игром случаја остао сам. Пут кроз шуму није најбоље познавао. Бојао се да крене и да се не изгуби. Знао је да ноћ по тој хладноћи не би преживео. После кратког размишљања, одлучио је да пусти коње да га они воде. И био је у праву. Коњи су га безбедно водили кроз шуму; није им сметао ни мрак ни магла и стигли су управо до места где су били смештени. Сећам се да је причао и да је прележао пегави тифус, од ког се једва опоравио. О догађајима у Русији, упркос невољама које је преживљавао, радо је причао. Остала му је чудна везаност за Русе, те је увек користио прилике да се нађе међу њима. Вероватно је отуд заволео и руски циркус и одлазио на представе кад год је имао прилику за то. Вратио се кући крајем 1917. године и живео 78 година. Оженио се Маром Стојадиновић, учитељицом из Чуруга, са којом није имао деце. Након њене смрти оженио се са Софијом рођеном Драгић (Футог, 04.05.1915 – Футог, 05.10.1995) са којом је 1954. добио кћер Марију, удату Поповић, која је радила у предшколској установи као медицинска сестра – васпитач. Марија има троје деце: Љиљану, удату за Милана Аничића, Љубицу и Јована. Кћер Љиљана и зет Милан имају двоје деце, Љубицу и Луку.

61.52401,105.31875600000001
Photograph
Јован Обренов у Првом светском рату, Русија
45.7730948,19.11542600000007
Official document
Remembrance
Сомбор
Уверење о служењу у аустроугарској војсци
Јован Обренов

English Translation

Post-war photography, portrait of Jovan Obrenov. Certificate of military service in the Austro-Hungarian army. Certificate issued by the Headquarters of the Sombor Military District and at the request of the District Deputy Head of the Novi Sad District, Jovan Obrenov. Certificate issued on June 12, 1928. || Jovan Obrenov, a law graduate, served as a district chief in the cities of Vojvodina (Žabalj, Bečej, Sombor, Alibunar, Zemun, Novi Sad). He was born on September 24, 1896. in Futog, from father Lazar Obrenov and mother Danica Obrenov, b. Miloradov, from Futog. He welcomed the First World War at the age of 18. He served in the Austro-Hungarian army for three years, eight months and three days, from May 15, 1915 to February 1, 1919. As a regular soldier, he was sent to the Eastern Front. He ended up in Russia, where he was captured. He talked about the days of captivity and the great cold. The story I heard as a child remained deep in my memory. In the labor camp in the winter, they were obliged to cut firewood for themselves. Several of them went into the woods for wood. The winter was extremely strong. The day was very short, as it is in winter. It quickly got dark and the fog fell while Dad cut and loaded the wood. When he looked around, he did not see anyone or hear the sound of an ax. Everyone had already left and he was left alone by chance. He didn't know the way through the forest very well. He was afraid to go and not get lost. He knew he would not survive the night in that cold. After a short thought, he decided to let the horses lead him. And he was right. Horses led him safely through the woods; they were not bothered by darkness or fog and they reached the place where they were accommodated. I remember that he talked and that he contracted typhus, from which he barely recovered. Despite the troubles he was going through, he was happy to talk about the events in Russia. He was left with a strange attachment to the Russians, so he always used the opportunity to be among them. He probably fell in love with the Russian circus from there and went to shows whenever he had the opportunity. He returned home at the end of 1917 and lived for 78 years. He married Maro Stojadinović, a teacher from Čurug, with whom he had no children. After her death, he married Sofia nee Dragić (Futog, May 4, 1915 - Futog, October 5, 1995), with whom he had a daughter, Marija, married Popović in 1954, who worked in a preschool as a nurse-educator. Marija has three children: Ljiljana, married to Milan Aničić, Ljubica and Jovan. Daughter Ljiljana and son-in-law Milan have two children, Ljubica and Luka. || || 61.52401,105.31875600000001 || Photograph || Jovan Obrenov in the First World War, Russia || || 45.7730948,19.11542600000007 || Official document || Remembrance || Sombor || Certificate of service in the Austro-Hungarian army || || Jovan Obrenov || Photograph