Фотографија надгробног споменка Милорада Милића, фотографија портрет Милорада Милића и две породичне фотографије.
Милорад Милић (Нови Сад, 1899 – Нови Сад, 14.4.1941) био је брат од стрица Ђоке Милића (приповедачевог оца). Милићеви су дошли у Футог са Чарнојевићем 1690. године, бежећи од турског зулума. Њих двадесеторо је дошло од Милића из Грачанице у Стари Футог. Један део фамилије се током 18. века сели у Нови Сад и настањује на Салајки. Милорадови родитељи су били Урош Милић (1863–1937) и мајка Јелена рођ. Петровић (1866–1958). Породична кућа Милићевих је била на Салајки бр. 13, данас бр. 15, у данашњој улици Јована Цвијића (улица је мењала имена: 1745–1918. звала се Kaninchengasse, Tengeri nyúl utca, Kamber utca, Питомог зеца улица; 1918–1941. Камберова улица; за време окупације 1941–1944. Kemény Zsigmond utca; 1944–2000. Камберова улица). Након рођења сина Милорада, Урош и Јелена купују кућу на Детелинари, на месту данашње улице Илије Бир-чанина (1918–1941. Илије Бирчанина улица; 1941–1944. Erkel Ferenc utca; 1944. до данас Илије Бирчанина). У тој кући им је рођена кћер Ката (Нови Сад, 1897 – Нови Сад, 1964). Ката је била удата за пилота Панту Форкапића (Нови Сад, 1885 – Нови Сад, 1941). Имали су седморо деце: Јову, Стеву, Николу, Лазу, Ацу, Пер-сиду и Гаврила. Милорад је јануара 1917, пре него што је напунио 18 година, не жалећи да га мобилише аустроугарска власт, кренуо као добровољац, заједно са још 570 истомишљеника, у рат. Обрео се на Источном фронту. У Русији је затекао Ок-тобарску револуцију. О боравку у Русији и наредним ратним годинама се мало зна. Кући у Нови Сад вратио се 1922. године. За заслуге у рату добио је одлико-вање. Исте, 1922. године, оженио се Маром рођ. Хариш (Нови Сад, 1896 – Нови Сад, 1993). Имали су три ћерке: Јелу (1924–1998), која је била удата за Марка Воларевића, Веру (1928–2014), која је била удата за Живка Козарева, и Дару (1930–), која је била удата за Богдана Оштрику.

English Translation

A photograph of the tombstone of Milorad Milić, a photograph of a portrait of Milorad Milić and two family photographs. || Milorad Milić (Novi Sad, 1899 - Novi Sad, April 14, 1941) was the brother of Đoko Milić's uncle (the narrator's father). The Milićs came to Futog with Čarnojević in 1690, fleeing Turkish oppression. Twenty of them came from Milić from Gračanica to Stari Futog. During the 18th century, a part of the family moved to Novi Sad and settled in Salajka. Milorad's parents were Uroš Milić (1863–1937) and his mother Jelena, b. Petrović (1866–1958). The Milić family house was on Salajka no. 13, today no. 15, in today's Jovana Cvijića Street (the street changed its name: in 1745–1918 it was called Kaninchengasse, Tengeri nyúl utca, Kamber utca, Pitomog zeca ulica; 1918–1941. Kamberova ulica; during the occupation 1941–1944. Kemény Zsigmond utca; 1944–2000, Kamberova Street). After the birth of their son Milorad, Uroš and Jelena bought a house in Detelinara, on the site of today's Ilija Bir-čanina Street (1918–1941. Ilija Birčanina Street; 1941–1944. Erkel Ferenc utca; 1944 to the present day Ilija Birčanina). Their daughter Kata was born in that house (Novi Sad, 1897 - Novi Sad, 1964). Kata was married to pilot Panta Forkapić (Novi Sad, 1885 - Novi Sad, 1941). They had seven children: Job, Steve, Nicholas, Laza, Aca, Per-sid and Gabriel. In January 1917, before he turned 18, Milorad, without regretting being mobilized by the Austro-Hungarian government, went to war as a volunteer, along with 570 other like-minded people. He found himself on the Eastern Front. He found the October Revolution in Russia. Little is known about his stay in Russia and the following war years. He returned home to Novi Sad in 1922. He was awarded a medal for his services in the war. In the same year, 1922, he married Maro, b. Harish (Novi Sad, 1896 - Novi Sad, 1993). They had three daughters: Jela (1924–1998), who was married to Marko Volarević, Vera (1928–2014), who was married to Živko Kozarev, and Dara (1930–), who was married to Bogdan Oštrika.