Стефан Неранџић

Породица Неранџић дошла је у Војводину са Арсенијем III Чарнојевићeм. Били су имућни трговци. Стеван Неранџић (Адa, 10. август 1895 – Нови Сад, 1959) рођен је од мајке Десанке, рођ. Петровић, и оца Константина. Имао је брата Љубишу који је завршио прво гимназију у Сегедину а потом фармацију у Будимпешти. Стеван је, такође, похађао гимназију у Сегедину. Након завршене школе, са деветнаест година мобилисан је у аустроугарску војску и послат на Источни фронт. Био је образован и самосвестан млади војник. Његове жеље су биле да студира архитектуру, али је рат то одложио. У Русији је заробљен. Након периода заробљеништва прикључио се II Добровољачкој бригади. Преко Азије и Африке стигао је на Солунски фронт. С обзором на то да је гимназију завршио на мађарском језику, одлично је знао језик и из тог периода мобилизације сачувао је новине Az Érdekes Ujság, 45. број, новембар 1914. године, што нам говори да је крајем 1914. још увек био у Мађарској и да је имао потребу за писаном речју. Након тога креће ка Русији. О заробљеничком животу у Русији сведочи сачувана мапа цртежа веома талентованог Стевана. Није познато да ли је скицен блок (тврде корице пресвучене платном, димензија 15x22 cm, са празним листовима од хартије за цртеже) купио у Русији или га је понео са собом од куће. На спољним корицама једва се види траг оловке. Да ли је ту било записано његово име или одређени наслов није могуће ишчитати. На првој страни, у врху левог угла, уписан је датум 1915. V/3; на листу је цртеж капије и орнаменти са фасаде. На следеће две стране нацртани су орнаменти, а на 3. страни види се цртеж насловљен Заробљеничка соба у Русији; испод су иницијали СН. Из цртежа се види да је соба била са више кревета; поред кревета је стајала нижа комода са једном фиоком и делом за одлагање ствари. На комоди се виде чајник, бочица и лист хартије. Изнад комоде су окачене две полице једна изнад друге, на којима су личне ствари и два вертикално постављена цртежа. Изнад полица је окачен цртеж панораме. Испод полица виси пешкир. Десно од полица, на зидовима су куке са окаченим шињелом и панталонама. Поред кревета се види простирка. Испод кревета су сандуци. Поглед на овај цртеж не изазива језу и мисли о страхотама затвора; напротив, стиче се утисак да су заробљеници имали задовољавајуће услове за живот. На следећем цртежу представљено је двориште затвора. Лево је двоспратна зграда зидана од чврстог материјала. Стеван је линијом обележио своју собу и испод цртежа то и написао. Десно је једноспратна дрвена зграда. У дворишту се виде брезе, клупа и дворишни фењер на који су наслоњене мердевине. У дну дворишта је ниска дрвена ограда. Из овог цртежа се види да су имали довољно дворишног простора и слободе. Цртежи који следе су цркве, куће и орнаменти са фасада и капија. Белешке уз неке од цртежа писане су на руском језику; на појединим странама има бележака и на српском и на руском, што нам доказује да је систематично почео да учи руски језик. Такође, ови цртежи и детаљи нису плод његове маште него су били виђени и потом пренети на папир. Стиче се утисак да је имао слободу кретања. Следећи датум је на 20. страни мапе – 1916. година. Уз мапу су залепљени и паус папири са цртежима рађеним рапидографима; поједини су обојени. Поред цртежа цркава и храмова често стоје њихова имена. Следе цртежи портрета војника; један је обележен са Ја (његов аутопортрет). Поред два портерета пише: Тот Бачи и Арапин, што говори о националној структури заробљеника. На 39. страни налази се цртеж налик на плакат и на њему богиња правде која држи у левој руци теразије, а десном придржава наслов Вонйа и мир. Цртеж је датиран 12.5.1917. године и потписан са Ст. Неранџић. Овим цртежом аутор је, изгледа, хтео да направи поређење између своје садашњице са делом Л. Н. Толстоја. На страни 40. следи још један аутопортет, где је приказан у седећем положају, испред стола, лактом ослоњен на њега, придржавајући чело. На 43. страни налази се незавршен цртеж под називом Матине данас сутра, писан на српском језику, латиницом. Цртеж приказује часну сестру која на грудима има велики „црвени” крст. У десној руци има велику књигу, а у левој лист хартије. Сестра гледа у наслов књиге без израза на лицу, као да већ зна исход и као да је све записано у великој књизи, а да на листу стоји пресуда за будућност. Након тога следи још пар незавршених цртежа, а остатак су у мапи празни листови. Из периода боравка у Русији Стеван је сачувао и новине Русскя будущность, број 28–29, 21. јула 1916, Год. 2. На првој страни, у горњем десном углу, Стеван је написао датум: 8. август 1916. Неки од текстова су подвучени и на маргиналијама исписани коментари. Мапом се подаци о боравку у Русији завршавају и нови период његовог ратног живота отвара се албумом разгледница. Албум је тврдих корица; листови су од папируса са прорезима за уметање разгледница, а цео албум повезан трачицама. На спољашњој насловној страни стоји наслов Post Album, са сликом на којој је приказано узбуркано море са једрилицама и планином у позадини. На слици стоје оловком утиснути иницијали Н. С. На полеђини насловне стране оловком је написано: Од Иркутска у Солун 23.I – 10. IV 1918. год 110 кап. Шта значи назнака „110 кап.” нисмо открили. У наслову је назначено да почиње са 23. јануаром, али то само значи да је у Иркутску био тог датума и да је можда тек тад купио албум. На путовању до Иркутска је, такође, куповао и сакупљао разгледнице, о чему нам говоре управо места и датуми на њима. Прва разгледница није датирана и има на аверсној страни слику Козаци И. Рјепина. Испод тог наслова пише: Руски музеј Императора Александра III (то је први државни музеј у Русији; основао га је Николај II по жељи свога оца Александра III; данас носи назив Руски музеј). Разгледница није датирана, што значи да ју је можда купио у месту у ком је био заробљеник. Прва датирана разгледница је из Туле (град Тула се налази јужно од Москве, 12 km од Јасне пољане, родног места Л. Н. Толстоја); датум на реверсној страни је 8. II.– 917. Занимљиво је да је и цртеж у мапи Војна и мир датиран истом годином. Наредна разгледница је из Самаре (административни центар Самарске области, највећи град приволшког федералног округа, лоциран на узвисини поред ушћа реке Самаре у Волгу). На реверсној страни има запис: У спомен из велике Русије Самара 2 (15)/VIII. 917. На реверсној страни разгледнице из Екатеринбурга (налази се у источном делу планинског ланца Урал, око 1.700 km од Москве), на месту где се пише адреса, записано је: На станици се добија колекција минерала уралских, а на месту где се исписује порука пише: Спомен из Екатеринбурга са Урала. 4/I. 918II бригада Добр. Корпуса. У Иркутск долазе 23. I 1918, о чему говоре две разгледнице. Затим наилазимо на једну која има наслов: Кругобайкальская ж. д., без напомене и датума. Идућа је из Харбина (Харбин је у Манџурији, на североистоку Кине. Царска Русија је подигла луку Харбин, поморску базу Порт Артур и саградила источно-кинеску железницу. Након руско-јапанског рата 1904–1905, Јапан преузима контролу над луком). На полеђини пише: Много ћу се сећати Харбинске жељ. станице, где сам проводио време за 6 дана у Харбину. 5.- II.- 918. Харбин – Манџурија. Следе три разгледнице из Јапана, за које верујемо да су купљене у Харбину. Пет разгледница из Чангчуна (главни град Јилин провинције у североисточном делу Кине. У јуну 1898. године добио је железничку станицу и део пруге од Царске Русије. У то време је био кључни железнички град; од њега иде кинеско-источна железница) носе наслов: Panorama of ChanGChunи све имају на аверсној страни датум 8. II. 1918. Следе разгледнице из Tiehling-a (главни град провинције Лиаонинг Народне Републике Кине). Датум на њима је 9. II. 1918, такође исписан на аверсној страни. Укупно их има четрнаест. Потом на разгледницама видимо Сингапур (острвски град–држава у југо-источној Азији, на југу Малајског полуострва. Зову га „Азијски Гибралтар” јер Малајски пролаз спаја Тихи и Индијски океан. Веома је значајна лука) и датум руком написан: 22. II. 1918. Тих разгледница има десет. Стеван Неранџић је, осим ових разгледница, у Сингапуру купио један још луксузнији албум сингапурских разгледница, под називом Scenes in Singapore, са 6 листова повезаних траком на хрпту, на браон хартији, са 12 разгледница. Датум на спољашњим корицама је 22. II. 1918. На унутрашњој страни корица записано је: Овде сам био 27–29 фебруа.1918 г. Поручник Стеван Неранџић. По белешки са унутрашње стране испада да је у Сингапуру био свега 2 дана, а ако рачунамо датум са спољних корица, онда је у Сингапуру био 7 дана. Узимам да је прави рачун управо седам дана, након којих претпостављам да се укрцао на брод и кренуо према Африци. Наредне разгледнице су из Суеца (градњу Канала извело је француско трговачко друштво Compagnie Universelle du Canal de Suez, под управом Фердинанда Лепсеса. Планове за градњу правио је још од 1838. аустријски пионир железнице Алоис Негрели. Суецки канал пуштен је у промет 16. децембра 1869. године). Насловљене су различито: Suez има пет, Port Said има три, Ismailia две и Cairo три. На тим разгледницама нема никаквог записа нити датума. Поручнику Стевану је након Египта остало само да преброди Средоземно море и стигне до Грчке. На том путу није имао где да купи успомену. Од прве датиране разгледнице до датума стизања у Солун из албума, односно од 8. фебруара 1917. до 10. априла 1918. године, прошло је 14 месеци и два дана, односно Стеван Неранџић је на путу провео 426 дана. Историја нам говори да је Српски добровољачки корпус био формиран још 1916. године, а командант му је био генерал Михаило Живковић. Штаб корпуса се налазио у Одеси, штаб Прве дивизије у Вознесенску, а Друге дивизије у Александровску. Уочи Фебруарске револуције 1917. године, у његовом саставу налазило се око 40.000 добровољаца. Добровољачки корпус су почеле да напуштају присталице револуционарног покрета. Дошло је до осипања његовог састава, те је у лето 1917. године Добровољачки корпус, у односу на стање пре Фебруарске револуције, био преполовљен. У њему је било око 20.000 добровољаца. У време Октобарске револуције 1917. године добровољци су активно учествовали у борбама у јединицама Црвене армије. Крајем лета 1917, Прва српска добровољачка дивизија је поново упућена на фронт у Добруџу, али је због незадовољства војске убрзо повучена. Друга, са делом Прве дивизије, упућена је преко Архангелска на Солунски фронт, где је стигла јануара 1918. године. Део добровољаца остао је у Русији, где их је затекло избијање Октобарске револуције. Они су имали још тежи пут услед револуције и грађанског рата у Русији, па су преко Сибира, Манџурије, Јапана, Тихог океана и Црвеног мора стигли у Солун 19. априла 1918. Из Русије су у току 1917. и 1918. стигла 12.694 добровољца, који су улазили у састав постојећих јединица српске војске, а 1918. је формирана Југословенска дивизија, која се истакла у борбама на Кравици, Козјаку и Кучковом камену, завршивши пробој Солунског фронта. Судбина поручника Стевана Неранџића је хтела да он прође тим тежим путем. На срећу, сачувао је живот и сав материјал из ког можемо да реконструишемо његове ратне дане. Након Великог рата, Неранџић се враћа у новоформирану домовину и одмах, 1919. године, уписује се на студије стројног инжењерства у Прагу, о чему сведочи његов индекс. Пред крај студија, 4. августа 1923. године, жени се Даницом Машић (30.04.1900–1953). Факултет завршава 24. септембра 1924. године и долази да живи у Нови Сад, у који су се претходно и његови родитељи преселили. Станује у Пашићевој улици бр. 5. Са Даницом је изродио двоје деце: Десанку (рођ. Неранџић, 17.11.1924–1989) и сина Александра. Кћи Десанка је родила Радована (1953) и Даницу (1958). Стеван није успео да пренебрегне жеље родитеља те није уписао архитектуру, него је испунио њихову вољу и завршио инжењерско стројарство. Ипак је његов немирни и креативни дух остао неспутан, те је радио на испитивању подземних вода и био иницијатор и извођач увођења водовода и градске канализације у Нови Сад. У току II светског рата био је учесник на страни комуниста и из њега изашао са чином капетана. Након рата био је технички директор „Водовода”. Најдраже успомене унука Радована на деду јесу недељни ритуали одласка у кафану. Након његове смрти, кад је стасао у дечака жељног авантуре, на тавану је нашао дедине парадне сабље у којима је уживао, све док родитељи нису то приметили. Дедине кожне официрске чизме носио је са задовољством док се момчио. Ипак, успео је да сачува пуно грађе за реконструкцију дединог ратног живота.

Show More

English Translation

The Nerandžić family came to Vojvodina with Arsenij III Čarnojević. They were wealthy merchants. Stevan Nerandžić (Ada, August 10, 1895 - Novi Sad, 1959) was born to mother Desanka, b. Petrovic, and father Konstantin. He had a brother, Ljubisa, who finished first high school in Szeged and then pharmacy in Budapest. Stevan also attended high school in Szeged. After finishing school, at the age of nineteen, he was mobilized in the Austro-Hungarian army and sent to the Eastern Front. He was an educated and self-confident young soldier. His wishes were to study architecture, but the war postponed that. He was captured in Russia. After a period of captivity, he joined the II Volunteer Brigade. He reached the Thessaloniki front via Asia and Africa. Considering that he finished high school in Hungarian, he knew the language very well and from that period of mobilization he preserved the newspaper Az Érdekes Ujság, 45th issue, November 1914, which tells us that at the end of 1914 he was still in Hungary. and that he had a need for the written word. After that, he heads to Russia. A preserved map of a drawing by the very talented Stevan testifies to the life of a prisoner in Russia. It is not known whether he bought the sketched block (hardcover covered with canvas, measuring 15x22 cm, with blank sheets of drawing paper) in Russia or took it with him from home. There is barely a trace of a pencil on the outer cover. It is not possible to read whether his name or a certain title was written there. On the first page, at the top of the left corner, is the date 1915. V / 3; on the sheet is a drawing of the gate and ornaments from the facade. Ornaments are drawn on the next two pages, and on the 3rd page you can see a drawing entitled The Prisoner's Room in Russia; below are the initials SN. It can be seen from the drawing that the room had several beds; next to the bed was a lower chest of drawers with a drawer and a storage compartment. A teapot, a bottle and a sheet of paper could be seen on the dresser. Above the dresser are hung two shelves one above the other, on which are personal belongings and two vertically placed drawings. Above the shelves is a drawing of a panorama. A towel hangs from under the shelf. To the right of the shelves, there are hooks on the walls with a hanging overcoat and trousers. A rug can be seen next to the bed. There are crates under the bed. Looking at this drawing does not cause horror and thoughts of the horrors of prison; on the contrary, it seems that the prisoners had satisfactory living conditions. The following drawing shows the prison yard. To the left is a two-storey building made of solid material. Stevan marked his room with a line and wrote it under the drawing. To the right is a one-story wooden building. In the yard you can see birches, a bench and a yard lantern on which ladders are leaning. At the bottom of the yard is a low wooden fence. It can be seen from this drawing that they had enough yard space and freedom. The drawings that follow are churches, houses and ornaments from the facades and gates. Notes to some of the drawings are written in Russian; on some pages there are notes in both Serbian and Russian, which proves to us that he systematically began to learn Russian. Also, these drawings and details are not the fruit of his imagination, but were seen and then transferred to paper. One gets the impression that he had freedom of movement. The next date is on page 20 of the map - 1916. Pause papers with drawings made by rapidographs are glued to the map; some are colored. Next to the drawings of churches and temples are often their names. The following are drawings of portraits of soldiers; one is marked with I (his self-portrait). Next to the two portraits, he writes: Toth Bacchi and an Arab, which speaks of the national structure of prisoners. On page 39, there is a drawing similar to a poster and on it the goddess of justice holding a scale in her left hand, and holding the title Smell and Peace in her right hand. The drawing is dated 12.5.1917. year and signed with St. Nerandzic. With this drawing, the author, it seems, wanted to make a comparison between his present and part L. N. Tolstoy. On page 40, there is another self-portrait, where he is shown in a sitting position, in front of the table, leaning on it with his elbow, holding his forehead. On page 43, there is an unfinished drawing called Matinees Today Tomorrow, written in Serbian, Latin. The drawing shows a nun with a large "red" cross on her chest. He has a large book in his right hand and a sheet of paper in his left. The sister looks at the title of the book without an expression on her face, as if she already knows the outcome and as if everything is written in a big book, and the verdict for the future is on the list. This is followed by a couple of unfinished drawings, and the rest are blank sheets in the map. From the period of his stay in Russia, Stevan also preserved the newspaper Русская будущность, number 28–29, July 21, 1916, Vol. 2. On the first page, in the upper right corner, Stevan wrote the date: August 8, 1916. Some of the texts are underlined and comments written on the margins. The map ends the data on his stay in Russia, and a new period of his war life opens with an album of postcards. The album is hardcover; the sheets are made of papyrus with slots for inserting postcards, and the whole album is connected with ribbons. On the outer cover is the title Post Album, with a picture showing the rough sea with sailboats and a mountain in the background. In the picture, the initials N are imprinted with a pencil. S. On the back of the title page it is written in pencil: From Irkutsk to Thessaloniki 23.I - 10. IV 1918 110 cap. What does the indication "110 cap." we did not find out. The title states that it will start on January 23, but that only means that he was in Irkutsk on that date and that he may have bought the album only then. On the trip to Irkutsk, he also bought and collected postcards, which is exactly what the places and dates on them tell us. The first postcard is not dated and has a picture of Cossacks I on the obverse. Turnip. Under that title it says: Russian Museum of Emperor Alexander III (it is the first state museum in Russia; it was founded by Nicholas II at the request of his father Alexander III; today it is called the Russian Museum). The postcard is not dated, which means that he may have bought it in the place where he was a prisoner. The first dated postcard is from Tula (the city of Tula is located south of Moscow, 12 km from Jasna Poljana, the birthplace of L. N. Tolstoy); the date on the reverse is 8. II.– 917. It is interesting that the drawing in the map War and Peace is dated the same year. The next postcard is from Samara (administrative center of the Samara region, the largest city in the Volga Federal District, located on a hill near the mouth of the Samara River in the Volga). On the reverse side there is an inscription: In memory of the great Russia Samara 2 (15) / VIII. 917. On the reverse side of the postcard from Ekaterinburg (located in the eastern part of the Ural mountain range, about 1,700 km from Moscow), at the place where the address is written, it is written: writes: Memorial from Ekaterinburg from the Urals. 4 / I. 918II Brigade Dobr. Corps. They came to Irkutsk on January 23, 1918, as evidenced by two postcards. Then we come across one that has the title: Кругобайкальская ж. d., without note and date. The next is from Harbin (Harbin is in Manchuria, in northeastern China. Tsarist Russia built the port of Harbin, the naval base of Port Arthur and built the East China Railway. After the Russo-Japanese War of 1904-1905, Japan took control of the port). It says on the back: I will remember Harbin's wishes a lot. station, where I spent time for 6 days in Harbin. 5.- II.- 918. Harbin - Manchuria. The following are three postcards from Japan, which we believe were purchased in Harbin. Five postcards from Changchun (the capital of Yilin Province in northeastern China. It received a railway station and part of the railway from Tsarist Russia in June 1898. It was a key railway city at the time; it is the source of the Sino-Eastern Railway): Panorama of ChanGChuni all have on the obverse side the date 8. II. 1918 Postcards from Tiehling (capital of Liaoning Province of the People's Republic of China) follow. The date on them is 9. II. 1918, also inscribed on the obverse. There are fourteen in all. Then on the postcards we see Singapore (an island city-state in Southeast Asia, in the south of the Malay Peninsula. It is called "Asian Gibraltar" because the Malay Strait connects the Pacific and Indian Oceans. It is a very important port) and the date is handwritten: 22. II. 1918. There are ten of these postcards. Apart from these postcards, Stevan Nerandžić bought an even more luxurious album of Singaporean postcards in Singapore, called Scenes in Singapore, with 6 sheets connected by a ribbon on the back, on brown paper, with 12 postcards. The date on the outer cover is 22. II. 1918. On the inside of the cover it is written: I was here on February 27-29, 1918. Lieutenant Stevan Nerandzic. According to a note from the inside, it turns out that he was in Singapore for only 2 days, and if we count the date from the outer cover, then he was in Singapore for 7 days. I take the real bill exactly seven days, after which I assume he boarded the ship and headed for Africa. The following postcards are from Suez (the Canal was built by the French company Compagnie Universelle du Canal de Suez, under the direction of Ferdinand Lepses. Plans for the construction were made in 1838 by the Austrian railway pioneer Alois Negreli. The Suez Canal was opened on December 16, 1869 . years). They are titled differently: Suez has five, Port Said has three, Ismailia has two and Cairo has three. There is no record or date on these postcards. After Egypt, Lieutenant Stevan only had to cross the Mediterranean Sea and reach Greece. He had nowhere to buy a souvenir on that trip. From the first dated postcard to the date of arrival in Thessaloniki from the album, ie from February 8, 1917 to April 10, 1918, 14 months and two days passed, ie Stevan Nerandžić spent 426 days on the road. History tells us that the Serbian Volunteer Corps was formed in 1916, and its commander was General Mihailo Zivkovic. The corps headquarters was located in Odessa, the headquarters of the First Division in Voznesensk, and the Second Division in Aleksandrovsk. On the eve of the February Revolution of 1917, there were about 40,000 volunteers in its composition. Supporters of the revolutionary movement began to leave the volunteer corps. Its composition was disbanded, and in the summer of 1917, the Volunteer Corps, in relation to the situation before the February Revolution, was halved. There were about 20,000 volunteers in it. During the October Revolution of 1917, volunteers took an active part in the fighting in Red Army units. At the end of the summer of 1917, the First Serbian Volunteer Division was sent to the front in Dobrogea again, but due to the dissatisfaction of the army, it was soon withdrawn. The second, with a part of the First Division, was sent via Arkhangelsk to the Thessaloniki front, where it arrived in January 1918. Some of the volunteers stayed in Russia, where they were caught by the outbreak of the October Revolution. They had an even harder journey due to the revolution and the civil war in Russia, so they arrived in Thessaloniki via Siberia, Manchuria, Japan, the Pacific Ocean and the Red Sea on April 19, 1918. 12,694 volunteers arrived from Russia in 1917 and 1918, who were part of the existing units of the Serbian army, and in 1918 the Yugoslav Division was formed, which distinguished itself in the battles on Kravica, Kozjak and Kučkov kamen, completing the breakthrough of the Thessaloniki front. The fate of Lieutenant Stevan Nerandzic wanted him to go through that difficult path. Fortunately, he saved his life and all the material from which we can reconstruct his war days. After the Great War, Nerandžić returned to his newly formed homeland and immediately, in 1919, he enrolled in the study of mechanical engineering in Prague, as evidenced by his index. Before the end of his studies, on August 4, 1923, he married Danica Mašić (April 30, 1900–1953). He graduated from the faculty on September 24, 1924 and came to live in Novi Sad, where his parents had previously moved. He lives in Pašićeva Street no. 5. He had two children with Danica: Desanka (nee Nerandžić, November 17, 1924–1989) and son Aleksandar. Daughter Desanka gave birth to Radovan (1953) and Danica (1958). Stevan did not manage to ignore his parents' wishes and did not enroll in architecture, but fulfilled their will and finished engineering. However, his restless and creative spirit remained unrestrained, so he worked on the testing of groundwater and was the initiator and contractor of the introduction of water supply and city sewerage in Novi Sad. During World War II, he was a participant on the side of the communists and left it with the rank of captain. After the war, he was the technical director of "Vodovod". Radovan's grandson's favorite memories of his grandfather are the weekly rituals of going to a tavern. After his death, when he grew into a boy eager for adventure, he found his grandfather's parade swords in the attic, which he enjoyed, until his parents noticed. He wore his grandfather's leather officer's boots with pleasure while he was a boy. However, he managed to save a lot of material for the reconstruction of his grandfather's war life.

Show More
 
 
 
 

CREATOR

Радован Каћански

DATE

1914 - 1918

LANGUAGE

srp || || српски || Serbian

ITEMS

1

INSTITUTION

Europeana 1914-1918

PROGRESS

START DATE
TRANSCRIBERS
CHARACTERS
LOCATIONS
ENRICHMENTS

Generating story statistics and calculating story completion status!

METADATA

Source

UGC

Contributor

europeana19141918:agent/052ce8067a9ce12fb5007fd0aba7eb80

Date

1918
1914

Type

Story

Language

srp
српски
Serbian

Country

Europe

DataProvider

Europeana 1914-1918

Provider

Europeana 1914-1918

Year

1918
1914

DatasetName

2020601_Ag_ErsterWeltkrieg_EU

Begin

1914

End

1918

Language

mul

Agent

Радован Каћански | europeana19141918:agent/052ce8067a9ce12fb5007fd0aba7eb80
Стефан Неранџић | europeana19141918:agent/42ea643cf14ed3e8fd0e42e66120b89d

Created

2019-09-11T08:42:48.630Z
2020-02-25T08:50:55.197Z
2020-02-25T08:50:55.198Z
2014-12-22 14:16:26 UTC

Provenance

INTERNET

Record ID

/2020601/https___1914_1918_europeana_eu_contributions_19140

Discover Similar Stories

 
 
 
 

Стеван Неранџић (1895-1959)

1 Item

Стеван Неранџић (1895-1959)

Go to:
 
 
 
 

Стеван Неранџић | поручник (1895-1959)

1 Item

Стеван Неранџић, поручник (1895-1959)

Go to: