Полеђина фотографије на којој се налази Параљов Петар жандарм за време Првог Светског рата. На полеђини се налази текст на мађарском и палћенском језику. На мађарском је написано: Параљов Петар, за успомену, Скореновац. Док је на палћенском написано следеће: Falmi Maću sinku. Mlogu zdravi ti Puze. У преводу: Хваљен Исус Матија сине. Много здравља ти желимо. Слику је чувала супруга Параљов Петра, Марија. Нејасно је ко је слао, коме и натпис. Отац Петара је на слици, а и адресирано је на њега. А у тексту се спомиње најстарији син који је редован војник у рату. Најмлађи син је Петар је малолетан, кући са својом мајком. || Back

Фотографију из једине посете за време рата. Бака и дека Петронели Мартон || Петар је по националности Павликен (банатски Бугарин). Петар је рођен 1874. у Бешенови (данашња Румунија, данас се зове место Дудесте Вехи). Основну школу је завршио у Бешенови, а средњу у Сегедину као Висока мушка математичка гимназија. После школовања је службовао код једног богаташа, као радник. Декретом који је донела Марија Терезија о насељавању јужних граница Аустроугарске, додељивањем земљишта, са супругом и двоје деце населио се у Јужном Банату поред дунава у место Ђурђево (место наспрам Смедерева), касније изливањем Дунава насеље се преселило између Ковина и Плопчице и добио назив Скореновац. Породица се проширила за још 4 члана. Избио је Први светски рат и Петар је регрутован као резервиста и послат у Црну Гору као жандар (чендор). На крају рата вратио се и живео је и даље у Скореновцу. У току рата је једном дошао кући (фотографија у прилогу из те посете). Умро је 1947. у Скореновцу. Био је ожењен са Василчин Маријом рођене 1876. у Бешанови. Венчали су се 1892. године. Имали су 6. деце.

Црно-бела фотографија на којој се налази Параљов Петар из Скореновца лево и његов друг десно.У Великом рату био је резервиста као жандар. Једно време био је у Шапцу, касније је пребачен у Црну Гору. На слици се јасно примећује разлика у униформи (панталоне и оружље).На полеђини фотографије пише следеће на мађарском језику: Paralyov Péter társával a 1914.es háborurol. Emlékűl. У преводу Параљов Петар са другом из рата 1914.те. За успомену. Написан је ручно љубичастом графитном оловком. Слика је очувана.